Istraživanje ukazuje da se način angažovanja žena u ruskoj vojsci značajno promenio od početka rata.

Žene su tradicionalno uglavnom radile na civilnim i pomoćnim poslovima. Početkom 2022. u Oružanim snagama Rusije bilo je zaposleno oko 310.000 žena, ali je samo približno 40.000 imalo status vojnih lica.

Prema podacima koje je 2023. izneo tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, u Ukrajini je u tom trenutku bilo raspoređeno oko 1.100 žena. To je ostao jedini zvanični podatak o njihovom broju objavljen tokom rata.

„Vot Tak“, međutim, navodi da se u međuvremenu spektar poslova drastično proširio.

„Nisam mislila da ću preživeti prvi ugovor“

Među ženama sa kojima su novinari razgovarali je 24-godišnja Jelizaveta Cibina, operaterka drona sa pozivnim znakom „Bajana“.

Ona je ovog leta potpisala četvrti dobrovoljački ugovor, a trenutno se nalazi u kasarni u Kurskoj oblasti.

„Sve to predstavljaju lepo i patriotski. Ali kada stignete, situacija, način na koji se ophode prema vama i sam posao potpuno su drugačiji“, ispričala je.

Cibina tvrdi da prvobitno nije planirala da ode u vojsku. Nakon što je njen dečko potpisao ugovor u junu 2024, pokušala je da se prijavi, ali je odbijena jer nije imala medicinsku obuku.

Njen dečko poginuo je dva meseca kasnije.

Ona je potom završila obuku za upravljanje dronovima i priključila se dobrovoljačkoj jurišnoj brigadi „Sveti Đorđe“. Prema njenim rečima, na prvi borbeni zadatak poslata je samo nedelju dana nakon potpisivanja šestomesečnog ugovora.

„Nisam mislila da ću preživeti svoj prvi ugovor“, rekla je.

Krajem 2024. raspoređena je kod Soledara, gde je dronovima prvo obavljala izviđanje, a zatim i navođenje artiljerijske vatre. Njena jedinica kasnije je poslata u Časov Jar.

U Krasnojarski kraj vratila se u maju 2025. sa lakšom ranom i potresom mozga. Samo četiri meseca kasnije ponovo je otišla u vojsku.

„To te uvuče, više ne mogu da izađem“

Cibina je iskustvo povratka iz rata opisala kao nemogućnost ponovnog prilagođavanja normalnom životu.

„To vas uvuče. Nažalost, više ne mogu da izađem iz toga. Kada se vratim civilnom životu, sve mi deluje pogrešno“, ispričala je.

Od tada je sklopila još tri ugovora sa dobrovoljačkim formacijama.

Navodi da je namerno izbegavala ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane jer se takvi ugovori, prema važećim ratnim pravilima, automatski produžavaju i izuzetno ih je teško raskinuti dok traje mobilizacija.

„Da sam mogla da biram, odlučila bih da nikada ne krenem tim putem“, rekla je Cibina, tvrdeći da razočaranje stanjem u vojsci deli veliki broj ruskih vojnika.

Regrutuju i studentkinje

Prema istraživanju „Vot Taka“, žene mogu da sklope ugovor u različitim regionima Rusije, a nude im se finansijski bonusi, plate i beneficije poput onih namenjenih muškarcima.

Oglasi uglavnom ciljaju državljanke Rusije između 18 i 45 godina, mada se uslovi razlikuju od regiona do regiona.

Od kraja 2025. godine kampanje su, prema istom istraživanju, počele da obuhvataju i studentkinje u najmanje pet ruskih gradova i Uljanovskoj oblasti.

Jedan koledž u Krasnojarsku navodno je organizovao zatvoren sastanak o vojnom regrutovanju kojem su prisustvovale samo žene.

Pojedine kampanje trajale su veoma kratko. U Tomskoj oblasti jedna je završena nakon samo deset dana, dok je jedan kanal za regrutovanje u junu proširio ponudu na poslove sa dronovima, komunikacijama, logistikom i snabdevanjem.

Samo dve nedelje kasnije prijave su, prema navodima novinara, zatvorene zbog „izuzetno velikog priliva“ zainteresovanih žena.

Obećaju jedno, na frontu ih dočeka drugo?

Istraživanje navodi i tvrdnje da su pojedini regruteri kandidatkinjama obećavali da će ugovor moći da raskinu nakon godinu dana i da neće završiti u jurišnim jedinicama ili neposredno na frontu.

Međutim, ugovori sklopljeni sa Ministarstvom odbrane automatski se produžavaju dok su na snazi odgovarajuće mere mobilizacije, dok su žene već zabeležene i u borbenim jedinicama.

Rusija je na početku rata žene prvenstveno angažovala kao medicinske radnice i kuvarice. Već tokom 2023. dobrovoljačke formacije počele su da traže snajperistkinje, operaterke dronova, stručnjakinje za elektronsko ratovanje i pripadnice jurišnih jedinica.

Prema „Vot Taku“, Ministarstvo odbrane regrutovalo je čak i zatvorenice uz mogućnost oslobađanja od kazne. Više od 80 žena navodno je krajem 2024. napustilo sibirske zatvore radi angažovanja na medicinskim poslovima.

Najmanje 50 žena poginulo

„Vot Tak“ navodi da je uspeo da identifikuje najmanje 50 pripadnica ruskih snaga poginulih od februara 2022.

Broj je, prema njihovim podacima, rastao kako se rat produžavao. Tokom 2022. identifikovano je pet poginulih žena, tokom 2025. njih 15, dok ih je samo u prvoj polovini 2026. bilo 12.

Većina je imala između 31 i 49 godina.

Najstarija među identifikovanim poginulim ženama bila je 57-godišnja Irina Anisimova, dok je najmlađa bila 23-godišnja Jana Koškina, koja se dobrovoljno prijavila 2023. godine.

Koškina je, prema istraživanju, poginula u napadu dronom u blizini Bahmuta dok je komandovala ekipom za evakuaciju ranjenika.

Među prvim poginulim ženama bila je i 27-godišnja Valentina Galatova, stradala tokom borbenog zadatka u Marijupolju u aprilu 2022. godine.

„Sa 22 godine ne želim da umrem“

Posebno iskustvo iznela je devojka predstavljena pod pseudonimom Sofija.

Ugovor sa Ministarstvom odbrane potpisala je sa samo 19 godina, nakon završene medicinske škole 2023. Danas ima 22 godine, obučava vojnike za pružanje prve pomoći i, kako kaže, želi da napusti vojsku.

Tvrdi da joj je prilikom regrutovanja obećana plata od oko 80.000 rubalja mesečno, ali da dogovoreni iznos nije redovno dobijala.

Regrutovanje mladih ljudi za jedinice sa dronovima opisala je kao još jedan način da budu privučeni u vojsku.

„Razočarana sam današnjom vojskom i želim što pre da odem. Svi čekaju da se rat završi kako bi mogli da izađu, i mladi i stariji“, rekla je.

Njena završna poruka bila je još direktnija:

„Sa 22 godine nemam nikakvu želju da umrem zbog ratova političara.“

Izvor: Kurir / The Moscow Times / Vot Tak