Napad je počeo u ranim jutarnjim satima, a pucnjava i eksplozije čule su se u nekoliko delova Nijameja.
Četiri izvora opisala su događaje kao napad pobunjenih pripadnika vojske, dok je državna televizija i radio od osam sati ujutru po lokalnom vremenu prekinula emitovanje programa.
Vlada je istovremeno pozvala građane da ostanu mirni i saopštila da se bezbednosne snage mobilišu kako bi odgovorile na napad.
Nova kriza predstavlja ozbiljan izazov vlasti Abduramana Tijanija, koji je na čelo Nigera došao nakon vojnog udara 2023. godine.
Borbe trajale satima
Prema bezbednosnim izvorima, u napadu su učestvovali vojnici iz Valama, Tere i Dosa, gradova na jugozapadu zemlje.
Na tom području nigerske snage prethodno su pretrpele ozbiljne gubitke u sukobima sa regionalnim ogrankom Islamske države.
Jedan nigerski bezbednosni izvor rekao je Rojtersu da su, kako ih je opisao, „teroristi“ napali aerodrom i pokušali da probiju bezbednosni prsten oko predsedništva.
Svedok Rojtersa takođe je prijavio veoma intenzivnu pucnjavu u neposrednoj blizini predsedničkog kompleksa.
Napadnuta vojna baza
Bana Vagana Ibrahim, članica nigerskog Savetodavnog veća i poslanica u parlamentu Saveza država Sahela, saopštila je da je na meti bila i vojna vazduhoplovna baza poznata kao Baza 101.
Prema njenim tvrdnjama, bezbednosne snage uspele su da povrate kontrolu.
– Još jedan kukavički napad na Bazu 101 i još jednom su naše odbrambene i bezbednosne snage obezbedile da situacija bude pod kontrolom – napisala je Ibrahim.
Međutim, situacija na terenu očigledno nije bila potpuno smirena. Svedok Rojtersa čuo je nastavak pucnjave kod aerodroma, kao i snažne eksplozije u satima pre zore, čak i nakon njenog saopštenja.
Državna televizija pala u ruke pobunjenika
Oko devet sati činilo se da su snage lojalne vlastima uspele da obezbede predsedničku palatu.
Međutim, dva bezbednosna izvora i jedan diplomata naveli su da je državna televizija pala u ruke pobunjenika, dok su se borbe u području aerodroma nastavile.
Upravo kontrola nad državnom televizijom tradicionalno ima veliki simbolički i praktični značaj tokom pokušaja vojnih prevrata, ali za sada nema potvrde da je u Nigeru došlo do novog državnog udara.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi sve izveštaje sa terena.
Zemlja bogata uranijumom
Niger je pod vojnom upravom od jula 2023. godine, kada je sa vlasti svrgnut predsednik Muhamed Bazum.
Vojne vlasti obećale su poboljšanje bezbednosti, ali se zemlja, kao i susedni Mali i Burkina Faso, i dalje suočava sa napadima grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.
Kriza ima i širi geopolitički značaj. Niger raspolaže velikim nalazištima uranijuma, nafte i zlata i godinama je bio važan snabdevač Evrope nuklearnim gorivom.
Tijanijeva vlast se nakon puča udaljila od tradicionalnih zapadnih partnera, produbila odnose sa Rusijom i napustila regionalni blok ECOWAS, zajedno sa Malijem i Burkinom Faso formirajući Savez država Sahela.
Nemiri dolaze i u trenutku kada vlast pooštrava kontrolu nad industrijom uranijuma. Imovina francuske kompanije Orano prethodno je zaplenjena, dok su dozvole za istraživanje i eksploataciju određenih nalazišta prebačene na državne kompanije.
Zbog borbi u prestonici, nejasne situacije oko državne televizije i strateškog značaja Nigera, naredni potezi pobunjenika i snaga lojalnih Tijaniju mogli bi da pokažu da li je reč o ograničenoj pobuni ili mnogo ozbiljnijem pokušaju destabilizacije vlasti.
Izvor: Jutarnji list / Reuters
Komentari (0)