Na izborima 6. septembra pravo glasa ima oko 1,7 miliona birača.

AfD mesecima ubedljivo vodi u anketama, a njen kandidat za pokrajinskog premijera Ulrih Zigmund mogao bi da postane prvi šef pokrajinske vlade u Nemačkoj koji pripada stranci zvanično označenoj kao krajnje desna.

Pokrajinska služba za zaštitu ustava Saksonije-Anhalta klasifikovala je AfD kao krajnje desničarsku organizaciju 2023. godine.

Pored AfD-a, prema anketama, izvesno je da bi u pokrajinski parlament mogle da uđu još samo Hrišćansko-demokratska unija (CDU) aktuelnog premijera pokrajine Svena Šulcea i Levica, koja tradicionalno ima snažnu podršku u istočnoj Nemačkoj.

Ostale stranke, uključujući Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD), Zelene, Slobodne demokrate (FDP) i Savez Sare Vagenkneht (BSV), bore se da pređu izborni prag od pet odsto.

SPD, koja je deo savezne vladajuće koalicije sa CDU i bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), prema anketama u Saksoniji-Anhaltu ima manje od osam odsto podrške, koliko je osvojila na prethodnim pokrajinskim izborima.

FDP se nalazi na oko tri odsto, dok su i Zeleni ispod praga za ulazak u parlament.

BSV, koji na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu učestvuje prvi put, takođe ima podršku manju od pet odsto.

Ukoliko veći broj manjih stranaka ne pređe izborni prag, povećava se mogućnost da AfD osvoji apsolutnu većinu i samostalno formira pokrajinsku vladu.

Situacija bi, međutim, mogla da bude posebno složena i u slučaju da u parlament uđu CDU, Levica i SPD.

Te tri stranke zajedno bi mogle da imaju više mandata od AfD-a, ali je CDU 2018. usvojio odluku o nespojivosti saradnje i sa AfD-om i sa Levicom.

Uoči izbora, prema navodima DW-a, jasno je da Saksoniju-Anhalt očekuje veoma komplikovan proces formiranja vlasti ukoliko AfD ne osvoji apsolutnu većinu.

U suprotnom, ukoliko veliki broj manjih stranaka ostane ispod izbornog praga i AfD iskoristi takvu raspodelu glasova, ta stranka mogla bi prvi put da samostalno preuzme pokrajinsku vlast u Nemačkoj.