Rat sa Iranom ulazi u fazu u kojoj američki politički i vojni vrh više ne razmatra samo naredni udar, već i mnogo neprijatnije pitanje – kako izaći iz sukoba bez priznanja poraza ili izazivanja još opasnije eskalacije.

Paneta upozorava da bi Iran mogao da postane još jedan američki „večni rat“ na Bliskom istoku, nalik dugotrajnim angažmanima u Iraku i Avganistanu.

Prema njegovoj proceni, sukob nema jasan završetak, a svaka od opcija koje stoje pred Donaldom Trampom nosi ozbiljan politički i vojni rizik.

„Sam sebe je doveo u ćošak“

Paneta smatra da se Tramp nalazi praktično u istoj zamci kao i na početku rata.

– Sam sebe je doveo u ćošak – ocenio je bivši šef CIA.

Prva opcija bila bi povlačenje i priznanje da rat nije ostvario ciljeve, što Paneta smatra izuzetno teškim za američkog predsednika.

Druga mogućnost jeste nastavak sadašnje pat-pozicije – povremeni udari, odgovori „oko za oko“, bez otvorenog totalnog rata, ali i bez pregovora ili kapitulacije bilo koje strane.

Upravo taj scenario, prema Paneti, mogao bi da znači mesece ili čak još duži period iscrpljujućeg sukoba bez jasnog pobednika.

Treća opcija bila bi daleko opasnija – pokušaj SAD da silom preuzmu kontrolu nad Ormuskim moreuzom.

Ormuski moreuz postaje ključ svega

Paneta smatra da Iran upravo kontrolom i mogućnošću ugrožavanja Ormuskog moreuza poseduje svoju najjaču kartu.

Reč je o jednoj od najvažnijih tačaka globalne trgovine energentima, pa bi ozbiljna vojna akcija u toj zoni mogla da ima posledice daleko izvan Bliskog istoka.

– Predsednik ili istupi i učini sve što je potrebno da otvori Ormuski moreuz, ili samo nastavi da igra ovu igru pretvaranja da nekako pobeđuje u situaciji u kojoj ne može da dobije – rekao je Paneta.

Po njegovoj proceni, Vašington bi mogao da govori o pobedi tek ukoliko fundamentalno promeni pristup i ponovno otvaranje moreuza postavi kao glavni cilj.

Haos u Pentagonu?

Paneta posebno upozorava i na stanje unutar američkog vojnog vrha.

Ministar vojske SAD Den Driskol podneo je ostavku nekoliko dana pre njegovog intervjua, a u medijima su se pojavili izveštaji o tenzijama sa ministrom odbrane Pitom Hegsetom i nizu smena.

Paneta tvrdi da američke snage ulaze u ozbiljan ratni sukob u trenutku kada postoji veliki poremećaj u komandnoj strukturi Pentagona.

Prema njegovim rečima, takva situacija može da stvori utisak da „niko nema kontrolu“, što pažljivo posmatraju američki rivali.

Pentagon je te tvrdnje odbacio.

Glavni portparol Šon Parnel poručio je da Ministarstvo odbrane „radi punim kapacitetom“ i da su tvrdnje o haosu neosnovane.

„Protivnici sada vide slabost“

Paneta posebno izdvaja Kinu, Rusiju, Severnu Koreju i Iran kao glavne izazove pred SAD.

Njegova najveća bojazan jeste da bi američki protivnici mogli da zaključe da Vašington trenutno pokazuje slabost i nedostatak jasne strategije.

U isto vreme, Paneta tvrdi da je oslabljen i kredibilitet Bele kuće.

Prema njegovom mišljenju, Tramp ga je sam potkopao ponavljanjem tvrdnji da je kraj rata blizu i da je Ormuski moreuz otvoren.

Paneta smatra da se sada deo Trampovih pretnji jednostavno više ne shvata ozbiljno.

Amerikanci umorni od rata

Problemi nisu samo politički.

Prema Paneti, unutar SAD raste nezadovoljstvo zbog rata, a deo javnosti gubi poverenje u sposobnost administracije da sukob privede kraju.

Dodatni alarm predstavlja stanje američkih vojnika.

Nosač aviona „Abraham Linkoln“ stigao je na Tajland posle rekordnih 260 dana na moru, tokom kojih je pružao podršku operacijama protiv Irana.

Pojavili su se i izveštaji o pogoršanju uslova života i mentalnog zdravlja pojedinih članova posade.

Paneta zato upozorava da se ljudstvo ne može beskonačno slati u ratne zone bez ozbiljnog plana rotacije.

Tri puta, nijedan bezbolan

Amerika se, prema njegovoj analizi, sada nalazi pred tri loša izbora:

povući se i rizikovati da to izgleda kao poraz, nastaviti rat bez kraja ili krenuti u daleko ozbiljniju eskalaciju oko Ormuskog moreuza.

Upravo zato Paneta govori o „strašnom ćorsokaku“.

Jer više nije pitanje samo ko će izvesti sledeći napad, već koliko dugo SAD mogu da ostanu u sukobu iz kojeg ne vide politički prihvatljiv izlaz.

Izvor: Webtribune / Gardijan