Odnosi Rusije i evropskih članica NATO sve dublje ulaze u zonu otvorenih upozorenja. Dok evropske prestonice najavljuju novo naoružavanje i još veću vojnu podršku Ukrajini, Moskva upozorava da bi pojedini potezi mogli da budu protumačeni kao direktno uključivanje u sukob.

Posebno opasno pitanje predstavlja isporuka oružja dugog dometa i mogućnost njegove upotrebe za napade na ciljeve duboko unutar ruske teritorije.

Bivši obaveštajni oficir američkog Korpusa marinaca Skot Riter smatra da je poslednja poruka Moskve namenjena upravo evropskim liderima koji veruju da mogu dodatno da podignu ulog u sukobu sa Rusijom.

Povod za njegovu ocenu bio je intervju ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za Prvi kanal. Riter je njegove reči povezao sa ranijim upozorenjem predsednika Rusije Vladimira Putina da bi u slučaju napada na Rusiju rat bio „potpuno drugačiji i veoma kratak“.

Merc na meti upozorenja

U središtu upozorenja nalazi se mogućnost još većeg evropskog uključivanja u ukrajinski sukob, posebno kroz isporuke naoružanja koje može da pogodi ciljeve na velikoj udaljenosti.

Riter je kao primer izdvojio nemačkog kancelara Fridriha Merca i njegove stavove o obezbeđivanju oružja dugog dometa Ukrajini.

– Ovo je neka vrsta upozorenja Evropi, gde ljudi poput Merca – Fridriha Merca, nemačkog kancelara – otvoreno izjavljuju svoju želju da Ukrajini obezbede oružje dugog dometa za napade – rekao je Riter.

Takva vrsta vojne podrške dobija dodatnu težinu zbog pitanja gde Moskva povlači granicu između pomoći Kijevu i neposrednog učešća evropskih država u sukobu.

Upravo u tom kontekstu Lavrovljeve izjave predstavljaju upozorenje Zapadu da ne preduzima poteze koje bi Rusija mogla da protumači kao direktnu akciju protiv nje.

– Upravo to Lavrov misli. Ako evropski lideri i na sekund pomisle da mogu bilo šta da urade, igra će biti gotova – zaključio je Riter.

Lavrov: Ne želimo rat sa Evropom

Lavrov je istovremeno odbacio tvrdnje da Moskva želi sukob sa evropskim državama. On je poručio da se evropski lideri neprestano „hvale“ svojom spremnošću da se bore protiv Rusije, dok Moskva, kako je naglasio, nema nameru da ratuje protiv Evrope.

Time se dodatno produbljuje razlika između poruka koje stižu iz Moskve i sve glasnijih rasprava u evropskim zemljama o vojnom jačanju i nastavku podrške Kijevu.

Najopasnija tačka ostaje mogućnost da oružje dugog dometa i odluke o njegovoj upotrebi pomere sukob izvan sadašnjih granica i otvore pitanje direktnog obračuna Rusije sa državama koje takve sisteme isporučuju Ukrajini.

Izvor: Webtribune