Američki senator Ričard Blumental podigao je ogromnu prašinu izjavama o mogućem direktnom sukobu Sjedinjenih Država i Rusije.

Govoreći nakon usvajanja velikog paketa sankcija Moskvi, Blumental je upozorio da bi, prema njegovoj proceni, Rusija posle Ukrajine mogla da krene dalje prema evropskim državama.

– Ako Putin ne bude zaustavljen, krenuće na Poljsku, Moldaviju, Estoniju, Finsku i Švedsku. A Amerika će imati svoje sinove i ćerke na terenu, koji će se boriti kako bismo ispunili naše obaveze iz NATO sporazuma – poručio je Blumental.

Njegova tvrdnja o tome gde bi Rusija mogla da krene predstavlja političku procenu senatora, a ne potvrđen ruski plan.

Poljska, Estonija, Finska i Švedska jesu članice NATO-a, pa bi u slučaju oružanog napada mogle da se pozovu na član 5 Severnoatlantskog ugovora. Moldavija, koju je Blumental takođe pomenuo, nije članica Alijanse.

„Ukrajinska borba je i naša borba“

Blumental je nastavak američke podrške Kijevu direktno povezao sa američkom nacionalnom bezbednošću.

– Hvala američkom narodu što stoji uz Ukrajinu i razume da je ukrajinska borba i naša borba. Nije reč samo o njihovoj slobodi i nezavisnosti, već i o našoj – rekao je senator nakon glasanja o sankcijama.

Sličnu poruku iznosio je i ranije, kada je tvrdio da bi eventualni napad na članice NATO-a primorao SAD da svoje vojnike izlože opasnosti.

„Putine, imamo tvoj broj“

Najžešća poruka stigla je direktno na adresu Kremlja.

– Vladimire Putine, imamo tvoj broj. Vaša ekonomija posrće. Zadavili bismo vašu ratnu mašineriju – rekao je Blumental.

Odmah zatim obratio se i najvećim kupcima ruskih energenata.

– Kini i Indiji poručujem: bolje vam je da se dovedete u red. Kupujte naftu i gas negde drugde – rekao je senator.

Poruke su iznete povodom zakona koji su prethodno podržala oba doma Kongresa. Predstavnički dom usvojio ga je sa 262 glasa za i 159 protiv, dok je Senat paket odobrio ranije.

U međuvremenu je situacija otišla korak dalje – Donald Tramp je 18. septembra potpisao zakon, pa je paket sankcija i formalno stupio na snagu.

Kina i Indija pod direktnim pritiskom

Novi zakon predviđa dodatne sankcije ruskim zvaničnicima, bankama, kompanijama i brodovima takozvane flote iz senke, ali najdalekosežniji deo odnosi se na rusku energetiku.

Predsednik SAD dobio je ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto zemljama koje spadaju među najveće kupce ruske nafte i gasa ili pomažu zaobilaženje energetskih sankcija. Mere se ne aktiviraju automatski u punom obimu, već zakon predsedniku daje mogućnost da ih primeni.

Cilj američkih zakonodavaca jeste da se udari na prihode od energenata kojima Rusija finansira deo ratnih troškova.

Blumental smatra da bi ekonomski pritisak mogao da primora Moskvu na drugačiji pristup pregovorima, dok kritičari zakona upozoravaju da široke carinske mere mogu da izazovu ozbiljne posledice i po američke odnose sa velikim trgovinskim partnerima.

Američki vojnici protiv ruskih?

Najviše pažnje, ipak, izazvala je Blumentalova poruka da bi neuspeh da se Rusija zaustavi u Ukrajini mogao jednog dana da dovede do toga da se američke i ruske snage nađu direktno jedna naspram druge.

To nije najava da SAD trenutno šalju vojsku protiv Rusije, već senatorovo upozorenje na scenario koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao nastati ukoliko bi neka članica NATO-a bila napadnuta.

I upravo je taj deo njegovog nastupa izazvao najveći odjek – jer je otvoreno izgovorena mogućnost koju Vašington i Moskva godinama pokušavaju da izbegnu: direktan vojni sudar dve nuklearne sile.

Izvor: Senat SAD / AP / Reuters