Fon der Lajen je u govoru o stanju Unije poručila da deca provode sve više vremena pred ekranima i da su izložena sistemima napravljenim tako da im što duže drže pažnju.

– Svedoci smo velike konfiskacije naše dece. Konfiskuju im pažnju, koncentraciju, njihov duh. Deca tako ostaju bez svog detinjstva – poručila je predsednica Evropske komisije.

Ona je zatim vrlo jasno najavila šta Brisel sprema:

– Bez društvenih mreža ispod 13 godina. Bez ličnog naloga ispod 15 godina.

Komisija je već 17. septembra zvanično predstavila predlog EU KIDS Act, koji uvodi jedinstvena pravila za zaštitu maloletnika širom Unije.

Od 13 do 15 samo „mini-nalog“

Za decu mlađu od 13 godina pristup društvenim mrežama bio bi zabranjen.

Od 13. do navršene 15. godine bila bi dozvoljena samo posebna vrsta „mini-naloga“, koji otvara i nadzire roditelj ili staratelj.

Takvi nalozi imali bi ograničene funkcije, ograničen broj kontakata i maksimalno sat vremena korišćenja dnevno. Tek sa 15 godina maloletnik bi mogao da otvori svoj samostalni nalog.

Za uzrast od 15 do 18 godina društvene mreže bi i dalje morale da budu posebno prilagođene i „bezbedne po dizajnu“.

Na udaru beskonačno skrolovanje i algoritmi

Brisel ne želi da stane samo na starosnoj granici.

Predlog udara direktno na mehanizme koji korisnike drže prikovane za ekran.

Među njima su beskonačno skrolovanje, veštačke notifikacije, pojedini sistemi nagrađivanja i algoritamske preporuke koje guraju korisnika iz jednog sadržaja u drugi. Platforme bi morale da omoguće bezbednija podešavanja naloga i da maloletnike zaštite od neželjenih kontakata nepoznatih osoba.

Na meti nisu samo društvene mreže.

Nova pravila obuhvatila bi i platforme za video-sadržaj, onlajn igre, kao i određene AI četbotove i „AI saputnike“ kojima pristupaju maloletnici. Kod takvih sistema posebna pažnja posvećena je sprečavanju stvaranja emocionalne zavisnosti kod dece.

„Nije pitanje kada deca pristupaju mrežama, već kada mreže pristupaju deci“

Fon der Lajen je novu filozofiju Brisela opisala jednom rečenicom:

– Problem nije u tome što naši maloletnici imaju pristup društvenim mrežama. Reč je o tome da odredimo trenutak i način na koji društvenim mrežama dopuštamo da imaju pristup maloletnicima.

Suština predloga jeste i obrtanje tereta dokazivanja.

Više ne bi roditelji, deca ili institucije morali da dokazuju da je platforma opasna. Velike platforme morale bi same da pokažu da su njihovi proizvodi bezbedni za maloletnike i da su pravila primenjena pre nego što deca počnu da ih koriste.

Kazne do šest odsto globalnog prometa

Ko nova pravila bude ignorisao, mogao bi skupo da plati.

Predlog predviđa da kazne mogu da dostignu čak šest odsto ukupnog godišnjeg prometa kompanije na svetskom nivou.

Platforme bi takođe morale pouzdanije da proveravaju godine korisnika, ali uz zaštitu privatnosti i ličnih podataka. Komisija već razvija evropski sistem za dokazivanje uzrasta bez otkrivanja identiteta korisnika.

Predlog još nije zakon

Iako je Evropska komisija predlog već usvojila, nova pravila još nisu stupila na snagu.

EU KIDS Act sada mora da prođe zakonodavni postupak u kojem učestvuju Evropski parlament i države članice. Tek nakon usaglašavanja i konačnog usvajanja biće poznato kada bi nova pravila počela da se primenjuju.

A šta to znači za Srbiju?

Nova pravila ne bi automatski počela da važe u Srbiji čim ih EU usvoji.

Međutim, Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i u procesu pristupanja postepeno usklađuje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU. Zbog toga bi ovakva pravila, ukoliko postanu deo evropskog zakonodavstva, mogla u budućnosti da utiču i na domaće propise.