Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u intervjuu za televizijske kanale TF1 i Frans 2 da postoji „više naznaka“ koje pokazuju da se Rusija priprema za mobilizaciju nakon parlamentarnih izbora.

Prema njegovim rečima, informacije o mogućem novom talasu mobilizacije dele evropske i američke obaveštajne službe, kao i ukrajinska strana.

– Zaista je bilo nekoliko izveštaja koje su podelile evropske i američke obaveštajne službe, kao i naši ukrajinski prijatelji – rekao je Makron, odgovarajući na pitanje o mogućnosti novog kruga mobilizacije u Rusiji.

Njegova izjava usledila je nakon ranijih upozorenja iz kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da bi Moskva tokom 2026. i 2027. godine mogla da mobiliše ukupno oko 600.000 ljudi.

1

Prema podacima koje su ukrajinski zvaničnici izneli krajem avgusta, plan bi navodno podrazumevao mobilizaciju oko 300.000 ljudi tokom 2026. godine i još toliko tokom 2027. godine.

Makron smatra da je Kremlj čekao da se završe parlamentarni izbori pre nego što eventualno pokrene novi talas mobilizacije.

– Izbori su održani. I sada je jasno da će Rusija to da učini. Pitanje je da li će to objaviti ili će sve učiniti bez javnog saopštenja – rekao je Makron.

Francuski predsednik ocenio je izveštaje o mogućoj mobilizaciji dodatnih 300.000 ljudi kao „verovatne“.

– I zaista, verovatni scenario o kome se danas često raspravlja je oko 300.000 ljudi – rekao je Makron.

On smatra da bi takav potez predstavljao veoma jasnu poruku Moskve.

– Signal koji Rusija danas šalje je ovaj: spremni smo da podnesemo još veće žrtve kako bismo zauzeli ceo Donbas – rekao je Makron.

Parlamentarni izbori u Rusiji završeni su pobedom Jedinstvene Rusije, koja je prema preliminarnim rezultatima osvojila skoro 58 odsto glasova.

U Kijevu se već nedeljama tvrdi da bi upravo završetak izbora mogao da otvori prostor za novi krug mobilizacije.

Rusija se na veliku prinudnu mobilizaciju odlučila jednom od početka rata u Ukrajini.

U jesen 2022. Moskva je objavila delimičnu mobilizaciju nakon niza ukrajinskih kontraofanziva koje su pojačale pritisak na ruske položaje.

Ta odluka izazvala je veliki talas odlazaka iz Rusije, a na pojedinim graničnim prelazima, naročito prema Gruziji, formirani su dugi redovi.

Od tada je Kremlj uglavnom pokušavao da popunjava redove vojske preko vojnika po ugovoru, uz visoke bonuse i pritisak na regionalne vlasti da ispune ciljeve regrutacije.

Prema podacima koje prenosi Kyiv Independent, broj novih ugovora tokom 2026. opada u poređenju sa prethodnom godinom, dok ukrajinski izvori tvrde da ruskoj vojsci treba dodatno ljudstvo za nastavak operacija.

Ukoliko bi do nove mobilizacije zaista došlo, ukrajinska strana procenjuje da bi deo ljudstva mogao da bude raspoređen na pravcu Donjecke oblasti, gde Moskva pokušava da pojača ofanzivu, dok se kao druga mogućnost pominje otvaranje dodatnog pritiska sa severa Ukrajine.

Ipak, Moskva je do sada odbacivala tvrdnje da priprema novu masovnu mobilizaciju.

Ruski predsednik Vladimir Putin početkom septembra takve navode nazvao je „besmislicama“, dok ih je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije označio kao priče koje Kijev širi radi destabilizacije Rusije.

Zbog toga za sada ne postoji zvanična potvrda Moskve da će mobilizacija 300.000 ljudi biti sprovedena, dok Makron svoje tvrdnje zasniva na obaveštajnim izveštajima i signalima o kojima, kako kaže, razgovaraju zapadne zemlje i Ukrajina.

Veliku pažnju izazvao je i sam intervju francuskog predsednika.

Prema podacima TF1, obraćanje Makrona na TF1 i France 2 pratilo je ukupno oko 8,6 miliona gledalaca, od čega skoro pet miliona na TF1, dok je ostatak publike intervju pratio na France 2.

Makronove reči tako su stigle do ogromnog dela francuske javnosti u trenutku kada se u Evropi sve glasnije govori o daljem toku rata i mogućnosti da Rusija dodatno poveća broj ljudi angažovanih na frontu.

Izvor: Kurir.rs / TF1 / The Kyiv Independent