Prema tim dokumentima, Komisija predsednice Ursule fon der Lajen trebalo bi naredne nedelje da predstavi plan pripreme EU za proširenje na više od 30 članica, bez izmene Lisabonskog ugovora.

Jedan od predloga je šira upotreba takozvanih "paserela klauzula", koje omogućavaju da se u pojedinim oblastima jednoglasno odlučivanje trajno zameni odlučivanjem kvalifikovanom većinom. Time bi se, između ostalog, ubrzale procedure povezane sa proširenjem.

Odlučivanje u EU kvalifikovanom većinom?

Komisija predlaže da se odlučivanje kvalifikovanom većinom proširi i na oblasti kao što su sankcije, ljudska prava, odbrana i bezbednost i borba protiv utaje poreza. Kvalifikovana većina podrazumeva podršku najmanje 15 država koje predstavljaju najmanje dve trećine stanovništva EU.

U jednom od internih dokumenata navodi se da će, sa proširenjem Unije, rizik od odlaganja ili blokiranja odluka neizbežno rasti, zbog čega bi Komisija trebalo da utvrdi program za korišćenje paserela klauzula.

Predlog bi morao da dobije jednoglasnu podršku država članica

Predlog bi, međutim, morao da dobije jednoglasnu podršku država članica, a očekuje se protivljenje država koje ne žele da izgube pravo veta. Komisija zato razmatra i mogućnost "kočnice za vanredne situacije", koju bi država mogla da aktivira ukoliko smatra da su ugroženi njeni vitalni nacionalni interesi.

Prema nacrtima, jednoglasnost bi i dalje bila potrebna na početku i kraju procesa pristupanja novih članica.

Komisija razmatra i mogućnost da, nakon proširenja, samo dve trećine država članica imaju svog komesara. To bi, u Uniji od 27 članica, značilo da bi devet država moralo da se odrekne svog predstavnika u Evropskoj komisiji.

Novi mehanizmi nadzora nad novim članicama

Nacrt predviđa i nove mehanizme nadzora nad novim članicama. One bi mogle da budu pod pojačanim nadzorom Brisela deset godina ili duže, uz mogućnost suspenzije njihovog prava glasa u Savetu EU i finansijskih kazni ukoliko bi došlo do nazadovanja u poštovanju demokratskih i pravosudnih standarda.

Nove članice morale bi da potpišu pravno obavezujuću "privremenu obavezu" da neće blokirati odluke koje podrži ostatak EU, dok bi postojeće privremene zaštitne mere za pojedine oblasti politike ostale na snazi.

Predlogom je predviđeno i da nove članice pre pristupanja moraju da se priključe Kancelariji evropskog javnog tužioca, koja istražuje prevare sa sredstvima EU.