Liberalni evroposlanik i poslednji od tri imenovana mandatara, Murešan nije uspeo da dobije glasanje o poverenju u rumunskom parlamentu u sredu. Prema zvaničnim rezultatima:

  • Murešan je dobio 182 od potrebnih 233 glasova
  • Krajnje desničarski Savez za ujedinjenje Rumuna (AUR) je bojkotovao glasanje
  • Socijaldemokratska partija (PSD) nije glasala za Murešana, prema Agerpresu

"Pokušali smo…"

Ovo je drugi put da je rumunski parlament odbio kandidata predsednika Nikušora Dana za premijera. S obzirom da Murešan nije uspeo da dobije podršku PSD i dobije potrebnu većinu glasova, prema rumunskom Ustavu sada otvara mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora.

- Pokušali smo da zemlji ponudimo stabilnost, ali to ne možemo da uradimo sve dok socijalisti neodgovorno udružuju snage sa ekstremistima, a istovremeno nastavljaju da se predstavljaju kao proevropski. Sada je odgovornost na predsedniku. On može ili da raspiše vanredne izbore ili da predloži novog premijera – rekao je Murešan nakon glasanja, preneo je “Politiko”.

Dan, koji je pre desetak dana nominovao Murešana, rekao je da će imenovati novog kandidata za premijera u ponedeljak popodne, nakon razgovora sa liderima parlamentarnih stranaka, kako bi se izbegli prevremeni izbori jer bi to moglo dodatno da ojača desničarski AUR. Ankete govore da je AUR ubedljivo najpopularnija stranka u Rumuniji – sa 34% podrške spram 24% koliko ima PSD prema zbirnim istraživanjima na “Politiku” – pa bi raspisivanje novih izbora moglo da dovede do značajnih promena u sastavu parlamenta.

- Pozivam stranke da u ovom periodu održe svoje interne sastanke i ovog puta izađu sa rešenjima koja mogu da prođu. Želim da uverim Rumune i naše partnere da ćemo zadržati prozapadni pravac i poštovati finansijske obaveze koje smo preuzeli – rekao je Dan.

Krajnja desnica, koja čini oko trećine parlamenta, zapretila je da će pokrenuti postupak za opoziv predsednika ukoliko ne raspiše prevremene izbore kada za to budu ispunjeni ustavni uslovi.

Maratonska politička kriza

Politička kriza izbila je nakon što su vladajuće socijaldemokrate, PSD, udružili snage sa AUR u maju kako bi srušili Bolojana, nezadovoljni njegovim vođenjem vlade i dubokim rezovima javne potrošnje uvedenim radi kontrole sve većeg budžetskog deficita. Otkako je pala Bolojanova vlada, Dan je predložio trojicu kandidata za premijera. Jedan je odustao pre nego što je izašao pred parlament da zatraži većinsku podršku poslanika, dok su druga dvojica sada formalno odbijena na glasanju.

“Još jedna vlada koju je predložio Nikušor Dan nije uspela da dobije podršku rumunskog parlamenta. Nismo izdali rumunski narod i nećemo ga izdati!”, poručio je u postu na “X” predsednik AUR-a Đorđe Simion, koji se prošle godine kandidovao protiv Dana na predsedničkim izborima.

Slučaj Đorđesku

Zemlja je poslednjih godina prolazila kroz niz političkih kriza, uključujući mešanje EU u izbore i poništene predsedničkih izbora 2024, nakon laži o velikoj operaciji stranog uticaja.

Ultranacionalista Kalin Đorđesku, koji je vodio u predsedničkoj trci 2024. pre nego što je ona poništena, trenutno se nalazi u pritvoru i suočava se, između ostalog, sa optužbama za prevaru. Takođe mu je zabranjeno da se ponovo kandiduje. Đorđesku je na tim izborima bio nezavisni kandidat, nakon što je napustio AUR 2022. zbog kritika rukovodstva stranke da je njegov proruski stav štetan po njihov imidž.

Simion je prošle godine obećao da će imenovati Đorđeskua za premijera ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, a sada traži oslobađanje svog saveznika kao uslov za podršku bilo kojoj novoj koaliciji.

“Nećemo glasati ni za jedan drugi predlog dok on ne bude pušten iz zatvora. Sloboda!”, naveo je u postu Simion, koji se do sada protivio podršci Ukrajini, a kritikovao Brisel.

Da li će biti ranih izbora u Rumuniji?

U Rumuniji nije bilo vanrednih parlamentarnih izbora od pada komunizma 1989, navodi “Al Džazira”. Zemlja sa 19 miliona stanovnika već mesecima se suočava sa najvećim javnim deficitom i najvišom inflacijom u EU, čija je istočna članica. Takođe je ključna članica NATO, kao domaćin jedne od najvećih vojnih baza alijanse.

Rumunija je imala važnu ulogu u podršci Ukrajini, sa kojom se graniči, zbog čega je bila izložena pritisku Rusije. Predsednik ima pravo da raspiše vanredne parlamentarne izbore, ali nije obavezan da to uradi i može nastaviti da predlaže nove kandidate za premijera. Dan je do sada više puta odbacio mogućnost vanrednih izbora ali sada – kako se političkoj krizi ne nazire kraj – čak i neki od njegovih saveznika smatraju da bi to trebalo razmotriti. Murešan je još pre glasanja u sredu rekao da se novi parlamentarni izbori ne mogu isključiti.

- Rani izbori nisu poželjni, ali držanje Rumunije u produženoj političkoj krizi zbog straha od vanrednih izbora ne donosi stabilnost građanima niti poverenje investitorima - rekao je on.

Lider Saveza za spas Rumunije (USR) Dominik Fric je nakon glasanja u sredu pozvao na nove izbore.

- Došlo je vreme da se vratimo volji naroda - rekao je on.

Politički analitičar Kristijan Pirvulesku rekao je AFP da bi vanredni izbori doveli do još jednog fragmentisanog parlamenta, ali sa ojačanom krajnjom desnicom.

- Zbog političke nestabilnosti, Rumunija se nalazi u veoma složenoj ekonomskoj situaciji. Od trenutka kad se raspišu rani izbori do formiranja nove vlade prošla bi četiri meseca, a to je veoma dug period – rekao je on.