Među dokumentima koji su godinama čuvani u arhivama američke Centralne obaveštajne agencije našla se neobična knjiga objavljena još 1966. godine, čiji sadržaj danas ponovo raspiruje teorije o kraju sveta, drevnim katastrofama i vanzemaljskim civilizacijama.

Reč je o knjizi „Priča o Adamu i Evi“ američkog autora Čana Tomasa.

Njena kopija kasnije je postala dostupna u deklasifikovanoj arhivi CIA, a dodatnu misteriju stvorila je rukom ispisana beleška na koricama: „Za Arta L., od…“, pri čemu je ostatak imena delimično skriven.

Upravo je taj detalj dodatno podgrejao pitanje zbog čega se ovakva knjiga uopšte našla među dokumentima američke obaveštajne službe.

Katastrofa na svakih 7.000 godina?

Tomas je zastupao ideju da se ljudska civilizacija razvija u velikim ciklusima i da približno svakih 7.000 godina dolazi do katastrofe sposobne da gotovo potpuno uništi postojeći svet.

Takve događaje povezivao je sa biblijskim opisom velikog potopa, dok je drevne mitove i religijska predanja tumačio kao moguće ostatke sećanja na ranije globalne katastrofe.

Prema njegovoj zamisli, čovečanstvo je već više puta prolazilo kroz takve lomove, a tragovi tih događaja kasnije su ostajali skriveni u pričama koje su generacije prenosile dalje.

Međutim, Tomas se nije zaustavio na teorijama o smaku civilizacije.

Najšokantnija tvrdnja odnosila se na Isusa

Jedan od najkontroverznijih delova knjige odnosi se na život Isusa Hrista.

Tomas je tvrdio da je Isus mogao da stekne posebna znanja tokom putovanja po Indiji.

Išao je i dalje, navodeći da su poslednje Hristove reči na krstu navodno izgovorene na malo poznatom dijalektu i da bi mogle da se tumače kao upozorenje na dolazak tame i gubitak univerzalnog znanja.

Ali njegov najneobičniji zaključak odnosio se na događaje posle Hristove smrti.

Tomas nije prihvatao tradicionalno hrišćansko tumačenje vaznesenja.

Umesto toga, tvrdio je da Isus četrdesetog dana nije otišao na nebo u religijskom smislu, već da ga je, prema njegovoj teoriji, preuzeo vanzemaljski svemirski brod.

Upravo je ta tvrdnja postala jedan od najčešće prepričavanih delova knjige.

Kako je ovo završilo u CIA?

Odgovor možda leži u Tomasovoj biografiji.

On je radio u istraživačkoj grupi vazduhoplovne kompanije Mekdonel Daglas, koju je vodio američki istraživač Robert Vud.

Vud je kasnije postao poznat po interesovanju za anomalne pojave i NLO, a Tomasa je opisivao kao talentovanog, ali veoma ekscentričnog čoveka.

Prema njegovim sećanjima, Tomas je govorio i o navodnim kontaktima sa vanzemaljskim civilizacijama.

Spoj njegovog profesionalnog rada, interesovanja za NLO i činjenice da je knjiga završila u CIA arhivi bio je dovoljan da rukopis star više od pola veka preraste u internet legendu.

Nauka odbacuje njegove teorije

Za Tomasove hipoteze nisu pronađeni dokumentarni ili naučni dokazi.

Savremena istorija, arheologija i prirodne nauke ne potvrđuju njegove tvrdnje o cikličnim globalnim uništenjima na svakih 7.000 godina, niti njegove ideje o Hristu i vanzemaljskom brodu.

Ipak, sama činjenica da je knjiga pronađena u deklasifikovanoj CIA arhivi bila je dovoljna da se oko nje stvori aura tajne.

CIA je tokom decenija prikupljala veliki broj materijala koji su se odnosili na paranormalne pojave, NLO, predviđanja katastrofa i različite neobične teorije, a deo tih dokumenata kasnije je postao dostupan javnosti.

Misterija koja traje decenijama

Knjiga Čana Tomasa danas je jedan od najpoznatijih primera kako jedan neobičan dokument iz obaveštajne arhive može vremenom da preraste u legendu.

U njoj se prepliću gotovo sve teme koje decenijama hrane teorije zavere i misterije – smak sveta, drevne civilizacije, izgubljena znanja, religijske tajne i vanzemaljci.

A jedno pitanje i dalje ostaje bez jasnog odgovora:

Zašto je CIA uopšte smatrala da je ova knjiga vredna čuvanja?