Iz upotrebe je povučeno oko 400 letelica, što je više od polovine ukupne flote Apache, a posledice se odmah prelivaju na udarne vazduhoplovne jedinice širom vojske.

Ovo više nije izolovan tehnički incident, već ozbiljan signal da je problem ušao u zonu sistemskog rizika. Kada vojska drugi put u kratkom roku prizemlji svoj glavni jurišni helikopter, to znači da redovno održavanje i prethodne provere nisu zatvorili sporno pitanje.

Naredba je izdata kao hitna i privremena mera, ali zastoj bi mogao da traje mesecima. Za platformu koja nosi ključni teret udarne armijske avijacije, to je težak udarac i u operativnom i u organizacionom smislu.

Problem sa prenosom u središtu provera

U središtu problema je Improved Drive System, odnosno noviji sistem prenosa. Vojska je pokrenula inspekcije i korektivne mere posle tehničkih procena, rezultata pregleda, izveštaja o održavanju i tekućih inženjerskih analiza. To pokazuje da sumnja nije zasnovana na jednom događaju, već na širem nizu pokazatelja.

Prema dostupnim podacima, kod pojedinih helikoptera sa tim sistemom može doći do unutrašnjeg otkaza koji izaziva gubitak pogona accessory gearbox. Posledice takvog otkaza su gubitak potiska repnog rotora, električne energije i hidraulike. Kod borbenog helikoptera to je scenario koji direktno dovodi posadu u zonu kritične opasnosti.

Posebno zabrinjava to što je najmanje jedan težak udes uključivao katastrofalni otkaz prenosa. Ako u letu postoji mogućnost gubitka više ključnih podsistema istovremeno, onda problem više nije pitanje pouzdanosti jedne komponente, već osnovne letne sposobnosti platforme.

Niz udesa pojačao je pritisak na komandu

Od oktobra prošle godine najmanje četiri AH-64E pretrpela su udese najteže kategorije, takozvane Class-A. To je najviši nivo težine u američkoj vojnoj avijaciji i obuhvata gubitak života, trajni invaliditet ili štetu od najmanje 2,5 miliona dolara.

Poređenje je još nepovoljnije po Apache: svi ostali helikopteri u sastavu Kopnene vojske SAD zajedno imali su tri takva udesa u istom periodu. Taj odnos ne dokazuje automatski jedinstven uzrok, ali jasno izdvaja AH-64E kao najproblematičniju tačku u trenutnom bezbednosnom bilansu armijske avijacije.

Avgustovski udes kod Fort Huda u Teksasu, u kojem su poginula dva pilota AH-64E, već je jednom pokrenuo prizemljenje flote. Ponovljena mera u kratkom roku govori da odgovor komande sada nije samo preventivan, već i odbramben: rizik je procenjen kao dovoljno visok da se prihvati veliki operativni gubitak radi sprečavanja novih katastrofa.

Udar na operativnu gotovost armijske avijacije

AH-64E je najnovija i poslednja planirana varijanta Apache u američkoj službi. Zato masovno prizemljenje pogađa sam vrh udarne helikopterske komponente, a ne sporedni ili prelazni model. Kada više od polovine flote ostane na zemlji, to se neminovno odražava na obuku, borbeno dežurstvo, cikluse održavanja i raspoloživost posada.

Američka vojska je 2023. raspolagala sa oko 700 Apache, a sada je oko 400 AH-64E direktno pogođeno zabranom letenja. Taj odnos znači da problem ne pogađa nekoliko eskadrila, već veliki deo cele udarne strukture armijske avijacije.

Praktična posledica je jasna: jedinice moraju da smanje nalet, preurede planove obuke i verovatno prebace teret na preostale ispravne letelice. To kratkoročno čuva bezbednost, ali srednjoročno troši rezerve sistema i sužava manevarski prostor komande.

Širi problem američke armijske avijacije

Ovaj zastoj ne dolazi u mirnom periodu. Armijska avijacija SAD već prolazi kroz rezove i prilagođavanje strukture, dok vojska sve više prelazi na bespilotne sisteme. U takvom trenutku, kvarovi i serija udesa na glavnom jurišnom helikopteru dodatno pojačavaju pritisak na rod koji je već pod reorganizacijom.

Tokom 2024. zabeležen je rast broja udesa u armijskoj avijaciji, posle čega su usledile dodatne bezbednosne mere i novi ciklusi obuke. Novo prizemljenje Apache pokazuje da bezbednosna kriza nije rešena administrativnim merama, jer se koren problema očigledno nalazi i u tehničkoj sferi.

To otvara i širi industrijski problem. Boeing je nadogradnju prenosa predstavljao kao način da se poveća dolet i bolje iskoristi snaga letelice. Sada je isti element pod najtežom lupom, jer svaki napredak gubi vrednost ako dovede u pitanje pouzdanost letelice u stvarnoj upotrebi.

Apache je konstruisan još sedamdesetih godina, a u službu Kopnene vojske SAD ušao je 1986. godine. AH-64E je isporučen od 2011. kao najsavremenija varijanta platforme dugog veka. Baš zato je sadašnji zastoj ozbiljan pokazatelj: modernizacija stare konstrukcije može da donese nove sposobnosti, ali i nove tačke otkaza koje se najskuplje otkrivaju u operativnoj službi.

Suština je jednostavna. Kopnena vojska SAD trenutno ne suočava se samo sa jednim spornim sklopom, već i sa pitanjem koliko brzo može da vrati poverenje u svoj glavni udarni helikopter. Dok se to ne reši, priča o vatrenoj moći Apache ostaje u senci mnogo težeg zahteva — da letelica uopšte bude bezbedna za let.