Svet bi posle zdravstvene i energetske krize mogao da dobije i treću veliku pretnju – prehrambenu.
Upozorenja poslednjih nedelja sve češće stižu od stručnjaka koji povezuju vojne sukobe, trgovinske poremećaje i probleme sa snabdevanjem đubrivom sa mogućim padom proizvodnje hrane.
Ruski stručnjak Kiril Kazakov smatra da bi sledeći veliki globalni udar mogao da dođe upravo kroz nestašicu prehrambenih proizvoda.
Sve vodi ka Ormuskom moreuzu
Posebnu zabrinutost izaziva situacija u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine.
Poremećaji na toj ruti već su izazvali probleme na energetskom tržištu, ali sada se strahuje da bi posledice mogle da se prenesu i na poljoprivredu.
Razlog je đubrivo.
Kroz Ormuski moreuz prolazi približno trećina globalnih isporuka đubriva, a smanjena dostupnost tog proizvoda može direktno da utiče na prinose i cenu hrane.
Prema navodima iz analize, raspoložive količine đubriva smanjene su gotovo 40 odsto, dok je sa tržišta nestalo oko 2,7 miliona tona proizvoda.
„Problem nije samo rat – problem je šta se dešava sa đubrivima“
Generalni sekretar Međunarodnog saveta za prehrambenu bezbednost Džon Denton upozorio je da trenutnu situaciju ne bi trebalo posmatrati samo kroz sukob SAD i Irana.
Mnogo širi problem mogao bi da bude nedostatak đubriva.
Bez njega poljoprivredna proizvodnja u velikom broju zemalja može da postane skuplja, slabija i manje pouzdana.
A kada poljoprivredna proizvodnja padne, posledice se brzo prenose na cenu osnovnih namirnica.
Posle korone i rata – glad?
Kazakov upravo u toj kombinaciji vidi mogući uvod u sledeću veliku krizu.
Pandemija je razorila lance snabdevanja.
Rat u Ukrajini dodatno je pogodio energente, žitarice i međunarodnu trgovinu.
Sada bi poremećaji na tržištu đubriva mogli da pogode samu osnovu proizvodnje hrane.
Po njegovoj proceni, to je scenario koji bi mogao da preraste u globalni problem.
Rusija bi mogla da profitira?
Na sličan rizik upozoravao je i ekonomista Kornejev.
On je povezao probleme u izvozu đubriva i vojne operacije sa mogućim manjkom hrane na svetskom tržištu.
Istovremeno je ocenio da bi Rusija iz takve situacije mogla da izvuče određenu ekonomsku korist zahvaljujući svom položaju na tržištu žitarica, đubriva i drugih poljoprivrednih resursa.
Ali nije sve tako crno
Sa tvrdnjom da je globalna prehrambena katastrofa neizbežna ne slaže se ekonomista Vladimir Rožankovski.
On podseća da su se tokom poslednjih nekoliko decenija pojavljivale brojne katastrofične prognoze koje se na kraju nisu ostvarile.
Kao primer navodi upozorenja iz ranih 2000-ih o nedostatku vode u pustinjskim oblastima.
Tehnologija može da promeni pravila igre
Rožankovski smatra da je ključna stvar sposobnost čovečanstva da se prilagodi.
Katar je, na primer, veliki deo problema sa vodom rešavao razvojem industrijskih sistema za desalinizaciju.
Slično bi moglo da se dogodi i sa hranom.
Razvoj veštačkih i neorganskih proteina, hidroponike i novih načina uzgoja mogao bi da smanji zavisnost od tradicionalne poljoprivrede.
– Čovečanstvo se razvija. Između ostalog, razvija se i u pravcu, nažalost, veštačkih, da tako kažemo, neorganskih proteina – rekao je Rožankovski.
Hrana bez zemlje i kiše
Jedno od rešenja vidi se u hidroponici.
Višeslojni uzgoj biljaka omogućava proizvodnju velikih količina hrane na malom prostoru i bez klasične obradive zemlje.
Takvi sistemi mogu da funkcionišu čak i u oblastima u kojima nedostaje voda ili kvalitetno zemljište.
To znači da bi zemlje koje su danas snažno zavisne od uvoza hrane u budućnosti mogle da proizvode mnogo više same.
Rizik postoji, pitanje je samo koliko je veliki
Suštinska razlika među stručnjacima nije u tome da li postoji rizik.
On očigledno postoji.
Pitanje je da li će poremećaji u snabdevanju đubrivom prerasti u globalnu prehrambenu krizu ili će tehnološki razvoj uspeti da ublaži posledice.
Jedno je sigurno – svet koji je već prošao kroz pandemiju i rat teško može sebi da priušti još jedan globalni udar.
Ako problemi sa đubrivom počnu da se pretvaraju u pad proizvodnje hrane, posledice više neće ostati ograničene na jedan region.
Mogle bi da stignu pravo do svakog tanjira.
Komentari (0)