Svetska ekonomija ulazi u mnogo opasniji period, a vlade više neće moći lako da se izvlače iz dužničkih problema zahvaljujući jeftinom zaduživanju i brzom rastu.

To je poruka Kristaline Georgijeve, koja je upozorila da globalni javni dug nastavlja da raste i da bi mogao da premaši 100 odsto svetskog BDP pre 2030. godine.

– Kreatori politike više ne mogu da se oslanjaju isključivo na veće stope rasta kako bi rešili fiskalne probleme – poručila je Georgijeva.

Dug se vraća na nivoe posle Drugog svetskog rata

Prema njenim rečima, svet se približava nivou javnog duga kakav nije zabeležen još od perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata.

Posebno je kritikovala razvijene ekonomije sa ogromnim zaduženjima, upozoravajući da upravo tamo nedostaju ozbiljni planovi za sređivanje javnih finansija.

– Ne vidimo odlučne akcije u razvijenim ekonomijama sa visokim nivoom duga, gde su hitno potrebni kredibilni srednjoročni planovi fiskalne konsolidacije – rekla je Georgijeva.

Poručila je da je hitno potrebno ponovo napraviti fiskalni prostor za buduće krize.

Problem dodatno komplikuje činjenica da je zaduživanje već postalo znatno skuplje. Prinosi na desetogodišnje državne obveznice SAD, Nemačke i Japana nalaze se na najvišim nivoima u poslednjih mnogo godina.

Kamate bi mogle još da stegnu ekonomiju

Georgijeva je podržala nedavna povećanja kamatnih stopa vodećih centralnih banaka i ocenila ih kao opravdana u borbi protiv inflacije.

Prema njenim rečima, u brojnim državama mogao bi da bude potreban još restriktivniji pristup monetarnoj politici.

To znači da bi period skupog novca mogao da potraje, što bi dodatno otežalo položaj država, kompanija i građana koji zavise od kredita.

Energija udara svet, nafta oko 100 dolara

Još jedan veliki problem su cene energije.

Georgijeva je upozorila da svetsku ekonomiju trenutno vuku dve potpuno različite sile – energetski šok izazvan ratom u Iranu i ogroman investicioni talas povezan sa veštačkom inteligencijom.

Cena nafte zadržava se oko 100 dolara po barelu, znatno iznad nivoa od 89 dolara koji je MMF ranije koristio u svojim procenama za ovu godinu.

MMF je u prethodnim prognozama očekivao rast svetske ekonomije od tri odsto u 2026. i 3,4 odsto u 2027. godini, ali Georgijeva upozorava da bi posledice energetske krize mogle da traju mnogo duže od samog sukoba.

– Čak i ako bi se Zalivski rat uskoro završio, problem visokih cena energije verovatno će potrajati još neko vreme – rekla je.

AI može da podigne svet, ali i da napravi haos

Šefica MMF posebno se osvrnula na eksplozivan razvoj veštačke inteligencije.

– Bez obzira da li je volimo, mrzimo ili je se plašimo, veštačka inteligencija je tu – poručila je.

Prema procenama MMF, pravilna upotreba AI mogla bi da podigne globalni ekonomski rast i do pola procentnog poena godišnje.

Tokom jedne decenije, takav efekat bio bi jednak dodavanju čitave ekonomije veličine ASEAN globalnoj privredi.

Ali postoji i druga strana medalje.

„Veliki šok“ vreba investitore

Georgijeva upozorava da je trenutni investicioni bum povezan sa veštačkom inteligencijom inflatoran i da bi po svojoj veličini mogao da premaši istorijske investicione talase u železnicu, energetsku infrastrukturu i telekomunikacije.

Ukoliko investitori izgube veru da će AI doneti očekivane profite, posledice bi mogle da budu ozbiljne.

Georgijeva je takav scenario nazvala mogućim „velikim šokom“.

Pored finansijskih rizika, ubrzano širenje veštačke inteligencije sa sobom nosi i opasnost od gubitka radnih mesta, sajber napada i razvoja sve naprednijih modela koje bi moglo biti teško držati pod ljudskom kontrolom.

Nove prognoze MMF za svetsku ekonomiju biće objavljene naredne nedelje na godišnjim sastancima MMF i Svetske banke u Bangkoku.

Izvor: Euronews