Vest o smrti zaposlene u ruskoj laboratoriji za istraživanje kuge otvorila je brojna pitanja. Da li je došlo do laboratorijskog incidenta? Može li se kuga i danas širiti među ljudima i koliko je realna opasnost od nove epidemije?

Stručnjaci podsećaju da kuga nije nestala, ali da medicina danas ima efikasne antibiotike za njeno lečenje. Istovremeno, o okolnostima ovog slučaja još nema dovoljno pouzdanih informacija.

Primarijus doktor Biserka Obradović ističe da kuga danas ne predstavlja opasnost kakvu je predstavljala u srednjem veku, kada je od ove bolesti samo u Evropi stradalo više desetina miliona ljudi.

"Kuga kao crna smrt je jedan istorijski pojam koji apsolutno ne predstavlja nikakvu opasnost danas za globalno zdravlje", kaže Obradovićeva.

Ipak, naglašava da bolest nije iskorenjena. Prema podacima SZO, od 2019. do 2025. godine u svetu je prijavljeno 3.860 slučajeva kuge, od kojih je 2.646 laboratorijski potvrđeno, uz 423 smrtna ishoda.

Slučajevi su, kako navodi, zabeleženi u Demokratskoj Republici Kongo, Ugandi, Kini, Mongoliji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Šekler: Nije potvrđeno da je zaposlena u Rusiji umrla od kuge

Virusolog Milanko Šekler upozorava da još nema dovoljno pouzdanih informacija o uzroku smrti zaposlene u ruskoj laboratoriji.

"U ovom slučaju ima veze sa laboratorijom utoliko što je radnica, žena koja radi u laboratoriji, bila prvi pacijent i žena koja je, nažalost, umrla. Međutim, još uvek zvanično nije potvrđeno da je kuga", ističe Šekler.

Objašnjava da laboratorijski radnici prilikom analize uzoraka životinjskog porekla ne mogu uvek da znaju koji se sve mikroorganizmi nalaze u materijalu koji ispituju.

"Vi tragate za nečim što je relativno bezopasno i ne prenosi se na ljude, na primer. Ali vi ne znate šta ima u tom uzorku drugo što može vas da zarazi", objašnjava Šekler i dodaje da su zbog toga najvažnije mere zaštite.

Ne isključuje mogućnost da je uzrok smrti u Rusiji bio neki drugi mikroorganizam.

"Palo mi je na pamet da je možda nešto potpuno drugo bilo uzrok toga i da je možda u uzorku bilo nešto sasvim, možda i nepoznato, a što je izazvalo smrt te žene", kaže Šekler.

Ističe da su mere koje su preduzete u Rusiji opravdane, jer se u takvim situacijama mora postupati kao da je reč o najopasnijem mogućem uzročniku, sve dok se ne utvrde činjenice.

"Preduzimate najviši stepen kontrole dok se ne uverite o čemu se radi, da jednostavno zaustavite svako prenošenje pa makar i ne znali šta je u pitanju", naglašava Šekler.

Kako se kuga prenosi i koji su prvi simptomi

Obradovićeva objašnjava da je uzročnik kuge bakterija Yersinia pestis i da postoje tri osnovna oblika bolesti – bubonska, septikemijska i plućna kuga.

Jedino se plućna kuga može prenositi direktno sa čoveka na čoveka kapljičnim putem.

"Kada se udahne bakterija Yersinia pestis, dolazi do naglog skoka temperature, jake groznice, a može doći i do iskašljavanja krvi i penušavog sadržaja", navodi Obradovićeva.

Naglašava da je kod plućne kuge izuzetno važno brzo reagovati i započeti lečenje.

"Treba reagovati bukvalno u prvih 18 do 24 sata od pojave prvih simptoma“, ističe doktorka.

Prema njenim rečima, savremena medicina raspolaže efikasnim antibioticima za lečenje kuge, među kojima su gentamicin, streptomicin i doksiciklin.

Ipak, podseća da visoka temperatura i groznica mogu biti simptomi brojnih drugih infekcija i da nema razloga da građani svaku respiratornu bolest povezuju sa kugom.

"Stručnjaci treba da rade svoj posao, bez stvaranja panike"

Govoreći o velikoj medijskoj pažnji koju je izazvao slučaj u Rusiji, Šekler ocenjuje da na interesovanje javnosti utiče i zemlja u kojoj se određeni slučaj dogodio.

Smatra da sličan događaj u nekoj drugoj državi ne bi nužno privukao istu pažnju medija.

"Da se desilo ovo u Ukrajini, ne bi bilo u medijima. Da se desilo u Kongu ili bilo kojoj drugoj afričkoj zemlji, takođe sam siguran da ne bi uopšte bila ovakva medijska pomama", kaže Šekler.

Ističe da je najvažnije omogućiti stručnjacima da ispitaju slučaj i utvrde šta se zaista dogodilo.

"Treba da budu oprezni eksperti i stručnjaci koji rade na obradi ovakvih uzoraka i treba države da puste svoje stručne ljude da rade svoj posao i da međusobno sarađuju. To je najvažnije", poručuje Šekler.

Higijena i antibiotici promenili borbu protiv kuge

Obradovićeva naglašava da je, pored napretka medicine, poboljšanje higijenskih uslova jedan od najvažnijih razloga zbog kojih kuga danas ne predstavlja opasnost kao u prošlosti.

"Ne samo da nemamo kuge zato što imamo antibiotike, nego zato što nam je jača higijena", navodi doktorka.

Podseća da je kontrola glodara i buva važna mera sprečavanja širenja bolesti.

Ističe i da ne treba strahovati od kuge, već da pre svega treba voditi računa o higijeni.

"Plašite se vašeg ponašanja, neodržavanja vašeg imuniteta, vaše higijene. To je bitno", poručuje Obradovićeva.

Šekler je na kraju razgovora ukazao da bi, umesto širenja straha od nepotvrđenih slučajeva zaraze, više pažnje trebalo posvetiti predstojećoj vakcinaciji protiv sezonskog gripa, posebno kod starijih osoba i hroničnih bolesnika.