Zahtev Moskve otvorio je novi diplomatski spor u trenutku kada se međunarodni sud suočava sa sve snažnijim političkim pritiscima.

Rusko Generalno tužilaštvo uputilo je 8. oktobra zahtev Ministarstvu pravde i bezbednosti Holandije, kao i nadležnim organima nekoliko drugih država. Moskva traži pritvaranje i izručenje sudija i bivših visokih funkcionera koji su ranije osuđeni u odsustvu pred ruskim pravosuđem.

Japan je već narednog dana zvanično reagovao, ocenivši postupak ruskih vlasti kao neprihvatljiv. Zamenik glavnog sekretara japanske vlade Masanao Ozaki izjavio je da je Tokio više puta upozoravao Moskvu da su mere protiv predstavnika Međunarodnog krivičnog suda nepravedne.

Ozaki je naglasio da će japanske vlasti nastaviti konsultacije sa sudom i državama potpisnicama Rimskog statuta. Nije isključio ni mogućnost novih diplomatskih protesta ukoliko Rusija nastavi da insistira na izručenju.

Među osobama čije izručenje Moskva zahteva nalaze se nekadašnji predsednik suda Pjotr Hofmanjski i bivši tužilac Karim Kan. Na spisku su i sadašnji potpredsednici suda Rosario Aitala i Ren Alapini-Gansu, kao i nekoliko drugih sudija.

Sukob je započeo nakon odluke Međunarodnog krivičnog suda od 17. marta 2023. godine, kada su izdati nalozi za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i ruske komesarke za prava dece Marije Lvove-Belove. Sud ih tereti za ratne zločine povezane sa nezakonitom deportacijom i premeštanjem ukrajinske dece u Rusiju.

Moskva odbacuje optužbe i osporava nadležnost suda, pošto Rusija nije članica Rimskog statuta. Ruske vlasti pokrenule su sopstvene krivične postupke protiv predstavnika institucije u Hagu, a Moskovski gradski sud izrekao im je zatvorske kazne u odsustvu.

Pravni položaj čitavog slučaja dodatno je složen činjenicom da se sedište suda nalazi u Holandiji, državi koja priznaje njegovu nadležnost. Ruski zahtev za izručenje zato ne znači da će tražene osobe automatski biti uhapšene ili predate Moskvi.

Tomoko Akane izabrana je za predsednicu Međunarodnog krivičnog suda u martu 2024. godine, na trogodišnji mandat. Japan je među državama koje podržavaju rad ove institucije, a još 2022. godine pridružio se zemljama koje su sudu uputile situaciju u Ukrajini na razmatranje.

Novi sukob dolazi u trenutku kada je Vašington takođe pojačao pritisak na Međunarodni krivični sud. Američka administracija je 9. oktobra uvela opsežne sankcije toj instituciji, uključujući ograničenja finansijskih transakcija i pristupa američkim tehnologijama.

Time se sud u Hagu našao pod istovremenim pritiskom dve velike sile koje osporavaju pojedine njegove postupke i nadležnosti. Za Japan, čija državljanka predvodi instituciju, ruski zahtev predstavlja dodatno diplomatsko pitanje u već opterećenim odnosima sa Moskvom.

Dalji razvoj događaja zavisiće pre svega od odgovora Holandije i drugih država kojima su upućeni zahtevi. Za sada nema potvrde da je neka od njih prihvatila ruski zahtev za izručenje, ali spor već otvara ozbiljna pitanja o međunarodnoj pravosudnoj saradnji i zaštiti nezavisnosti sudija.

Podsetimo da je Amerika pre par dana uvela sancije svim sudijama i zaposlenim u tom sudu. Kao razlog je navela pokušaj tog suda da krivično goni američke državljane mada Amerika, kao ni Rusija, nisu učestvovale u stvaranju Međunarodnog krivičnog suda i nisu prihvatile ili potpisale saglasnost da mu daju nadležnost.