Detalje operacije otkrio je general Stefan Virem, komandant francuskih strateških vazdušnih snaga, u razgovoru za tri medija, među kojima je i Politiko.

U središtu priprema nalazi se pitanje da li bi francuski borbeni avioni, naoružani krstarećim raketama sa nuklearnim bojevim glavama, mogli da prodru kroz protivničku odbranu. Zbog razvoja dronova, radara, raketnih sistema i satelitske tehnologije, Francuska prilagođava taktiku i opremu kako bi očuvala sposobnost nuklearnog odvraćanja.

„Jasno je da naši protivnici danas ne deluju kao pre deset godina, ali ni mi ne delujemo kao tada. Svi napreduju i prate jedni druge“, poručio je Virem.

Francuska jača nuklearno odvraćanje

Nuklearno oružje jedan je od temelja francuske odbrambene strategije. Rat u Ukrajini, nuklearne pretnje iz Moskve i neizvesnost u vezi sa budućim američkim bezbednosnim angažmanom u Evropi dodatno su povećali značaj francuskog nuklearnog arsenala.

Francuska je najavila povećanje broja nuklearnih bojevih glava, dok Pariz više ne objavljuje njihov tačan broj. Francuske vlasti takav pristup nazivaju „strateškom neizvesnošću“.

Francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo je i razgovore sa nekoliko evropskih država o mogućnostima nuklearne saradnje. Među zemljama koje se pominju u tom kontekstu nalaze se Nemačka, Švedska, Finska i Poljska.

Vežba bez lansiranja nuklearne rakete

Tokom operacije „Poker“ ne lansira se prava nuklearna raketa. Francuske posade simuliraju upotrebu krstarećih raketa ASMPA-R, uvežbavaju proboj protivničke odbrane i procenjuju rizike koje bi avioni mogli da pretrpe tokom takve misije.

Virem je objasnio da operacija ima status stvarne vojne operacije, što omogućava složenije scenarije obuke nego u uobičajenim mirnodopskim vežbama.

„Naša misija je da probijemo protivničku odbranu kako bismo predsedniku, ali i protivniku, garantovali da ćemo mu, ukoliko ugrozi naše vitalne interese, naneti neprihvatljivu štetu“, poručio je francuski general.

Moskva kritikuje francuske vojne poteze

Rusija pažljivo prati jačanje francuskih nuklearnih kapaciteta. Kremlj je francusko probno lansiranje rakete sposobne da nosi nuklearnu bojevu glavu ocenio kao deo strategije koja vodi u „ćorsokak“.

Probno lansiranje rakete M51.3 izvedeno je 6. oktobra, bez nuklearne bojeve glave. Makron je tom prilikom istakao značaj francuskog nuklearnog odvraćanja.

Pariz istovremeno nastavlja modernizaciju vazdušne i pomorske komponente svog nuklearnog arsenala. Predlog francuskog budžeta za 2027. godinu predviđa 63,4 milijarde evra za odbranu, u poređenju sa približno 57 milijardi evra u tekućoj godini.

Francuska planira i ponovno otvaranje vazduhoplovne baze u Liksenu, nedaleko od nemačke granice, u kojoj bi do 2035. godine trebalo da budu raspoređene dve eskadrile aviona „rafal“ nove generacije.