Uostalom, u Majamiju u tom trenutku prošlog petka na pregovorima s Amerikancima u Šel Bej golf klubu (čiji je vlasnik američki pregovarač Stiv Vitkof) nisu bili samo Ukrajinci, nego – nabraja ”Vašington post” – i najbliži NATO saveznici iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke. I niko od njih nije znao ništa.
Tri zaključka
A to pak znači da je dogovor Donalda Trampa i Vladimira Putina pripreman u najvećoj tajnosti, dakle, samo između njih dvojice i njihovih najpoverljivijih saradnika. Iz očiglednog opreza da ne procuri dalje. Logično je pretpostaviti: iz potrebe da dogovor ne bude osujećen.
Dogovor dvojice predsednika navodi na nekoliko važnih zapažanja.
Pod jedan, dvojica predsednika voljni su da jedan s drugim postignu dogovor (koliki je Trampov kapacitet da sprovede svoj deo pogodbe, drugo je pitanje).
Pod dva, ukrajinski napadi na rafinerije nafte u Rusiji proizveli su veću propagandnu korist nego realnu štetu, čim Rusija ima dovoljno dizela i za sopstveno tržište i za izvoz.
I, pod tri, izvozom dizela Vladimir Putin pokazao je da je spreman da pritekne u pomoć Donaldu Trampu kako bi ukrotio cene na pumpama uoči novembarskih izbora. Iz evidentne računice da je, kakav god da je, on jedini na celom Kolektivnom zapadu s kojim ima smisla razgovarati. Jer su svi ostali u tom pogledu još i znatno nepouzdaniji.
Rafinerija za rafineriju
S tim što, u pogledu dizela, vredi ukazati i da Vladimir Zelenski naglašava da su dogovorene količine – ukupno do 36 miliona barela dizela – koliko god delovale impozantno, zapravo nedovoljne da bi imale trajniji uticaj na obaranje cene dizela. ”Volstrit džornal”, da to potkrepi, iznosi podatak da svet dnevno troši 28 miliona barela dizela i derivata, a u zamenu za to su pojedine sankcije Amerike Rusiji ukinute do 7. aprila i povrh toga je čitav slučaj Donald Tramp upotrebio protiv Zelenskog tako što je primetio da bi Ukrajina trebalo da nađe novog lidera jer ovaj sadašnji odbija da podrži mirovnu inicijativu svog najvažnijeg saveznika.
Pa iz svega toga i pretpostavka da sporazum o dizelu nije sam po sebi cilj, već ima još i značajniju svrhu sveobuhvatnijeg relaksiranja odnosa dve najmoćnije nuklearne sile na svetu.
Portal ”Aksios” otkrio je i detalje ”energetskog primirja” koje je proglasio Tramp a Zelenski (u neverici) priznao da je za to prvi put čuo kad je pročitao poruku na Trampovoj društvenoj mreži.
”Rafinerija za rafineriju”, tako da jedni drugima prestanu da napadaju rafinerije, no, nije promaklo ”Vašington postu”, ”to je za Rusiju lako, jer je najveća (i jedina) rafinerija u Ukrajini već teško oštećena u ruskim napadima” tako da joj (navodno) Trampovo primirje ne stvara nikakvu obavezu. Dok Zelenskom, naprotiv, to oduzima jedan od retkih preostalih aduta, makar i u propagandnom smislu.
Podrška iz Londona
”Tramp pritiska pogrešnu stranu u Ukrajini”, prigovara zbog toga ”Vašington post” u uredničkom komentaru, dok su ”Fajnenšel tajms” i potom Si-En-En došli do saznanja i da je Trampov pritisak na Zelenskog potkrepljen i konkretnom pretnjom obustave prodaje američkog naoružanja za potrebe Ukrajine – smrtonosni pokloni za Ukrajinu obustavljeni su još Trampovim dolaskom na vlast posle Džozefa Bajdena – ali i pretnjom da će biti obustavljeno deljenje obaveštajnih podataka ako Ukrajina nastavi s napadima na rafinerije u Rusiji.
Zasad nije sasvim jasno da li je ova pretnja zaista i sprovedena u delo – sirene za vazdušnu opasnost u Kijevu se nisu oglašavale početkom ove nedelje, što može, ali ne mora, da bude posledica izostanka upozorenja američkih satelita, a još traje i nedoumica oko Starlinka – ali i Zelenski je prkosno najavio da će nastaviti s napadima na Rusiju.
I to nakon što je dobio odgovarajuću podršku iz Londona koji se još pre 4 godine istakao sabotažom mirovnih pregovora – premijer Endi Bernam ovom je prilikom potvrdio svoju ”potpunu solidarnost” sa Zelenskim – a istovetna je poruka upućena i iz Brisela i Berlina, gde je šef diplomatije Johan Vadeful rekao da ga ”potpuno podržava dok obavlja svoje teške dužnosti”.
Hibridni napad sa žrtvama
Slična podrška Zelenskom – i najava da će se pokušati osujećivanje dogovora Trampa i Putina – stigla je i sa one strane Atlantika, gde je sedam senatora, od čega četiri iz Republikanske partije – u saopštenju optužilo Trampa da je dogovorom prekršio zakon o zabrani uvoza ruskih energenata iz 2022. U svetlu neizvesnog ishoda predstojećih međuizbora za Kongres, ova opomena ne sme se shvatiti olako.
Uostalom, baš kao što se olako ne smeju shvatiti ni istovremene tvrdnje ratoborne Evrope, koje prenosi ”Politiko”, da se upravo sada priprema ”scenario iz noćne more” hibridnog napada sa žrtvama kakav bi, naravno, poslužio kao opravdanje za dalje naoružavanje i otklonio mogućnost uspostavljanja mira umesto daljeg raspaljivanja rata.
BONUS VIDEO
Komentari (0)