Crnogorske vlasti donele su dve odluke kojima izlaze u susret dugogodišnjim zahtevima Hrvatske, a koje su ponovo otvorile pitanja odnosa prema jugoslovenskoj prošlosti, ratovima devedesetih i uslovljavanju pristupanja Evropskoj uniji.

Gradski bazen u Kotoru, koji je od 2021. nosio ime Zorana Džimija Gopčevića, ubuduće će se zvati „Gradski bazen – Petar II Petrović Njegoš“.

Istovremeno je Vlada retroaktivno odobrila spomen-ploču hrvatskim zatočenicima u nekadašnjem logoru Morinj, zajedno sa njenim postojećim natpisom, izgledom, dimenzijama i lokacijom.

Obe odluke predstavljaju ispunjenje dela zahteva koje je Hrvatska postavila kao važna pitanja u procesu pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji.

Zagreb tražio, Podgorica prihvatila: Dva od osam uslova ispunjena!

Hrvatska je ranije državama članicama Evropske unije i evropskim institucijama predstavila listu od osam otvorenih pitanja koja očekuje da Crna Gora reši pre završetka pristupnih pregovora.

Na toj listi nalaze se obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u Morinju, trajno očuvanje tamošnje spomen-ploče, promena imena kotorskog bazena, rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana i procesuiranje ratnih zločina, uključujući pitanje komandne odgovornosti.

Zagreb traži i rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih porodica u Crnoj Gori, povratak školskog broda „Jadran“ i razrešenje graničnog spora.

Šest pitanja povezano je sa pregovaračkim poglavljem 23, koje obuhvata pravosuđe i osnovna prava, dok se preostala dva odnose na poglavlje 31, posvećeno spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Hrvatska zvanično podržava evropski put Crne Gore, ali insistira da se otvorena pitanja reše pre okončanja pregovora.

Ime legendarnog vaterpoliste skinuto sa bazena!

Jedna od odluka odnosi se na bazen u Kotoru, čije je ime godinama predstavljalo predmet spora između Podgorice i Zagreba.

Objekat je decenijama nosio ime Nikše Bućina, antifašiste poginulog 1944. godine u borbi protiv četnika.

Skupština opštine Kotor odlučila je 18. avgusta 2021. da bazen preimenuje po Zoranu Džimiju Gopčeviću, jednom od poznatih jugoslovenskih i crnogorskih vaterpolista.

Natpis sa njegovim imenom postavljen je na ulazu u objekat u februaru 2022. godine.

Međutim, Hrvatska se od početka protivila takvoj odluci.

Zagreb i predstavnici hrvatske zajednice u Crnoj Gori tvrdili su da je Gopčević tokom rata početkom devedesetih bio angažovan kao stražar, odnosno komandir straže u Morinju, pozivajući se na svedočenja bivših zatočenika.

Važno je, međutim, da Gopčević nije bio među osobama pravosnažno osuđenim u crnogorskom sudskom postupku za zločine u Morinju.

Uprkos tome, Hrvatska je insistirala da njegovo ime bude uklonjeno sa sportskog objekta.

Promenili zakon, pa promenili i ime!

Crnogorski parlament je prošle nedelje izmenio Zakon o sportu, uvodeći nova pravila o imenovanju sportskih objekata.

Prema tim odredbama, sportski objekat može nositi ime grada, datum od posebnog značaja ili ime ličnosti od čije je smrti prošlo najmanje 40 godina.

Ranije utvrđeni nazivi koji nisu u skladu sa novim pravilima prestaju da važe.

Pošto je Gopčević preminuo pre 26 godina, njegovo ime više nije ispunjavalo zakonske uslove.

Usledila je odluka Vlade da bazen ubuduće nosi ime Petra II Petrovića Njegoša.

Tako je dugogodišnji zahtev Zagreba ispunjen kroz promenu crnogorskog zakonodavstva i naknadnu odluku o imenu sportskog objekta.

Sporna ploča ostaje: „Velikosrpska agresija na Hrvatsku“

Druga odluka odnosi se na spomen-ploču postavljenu u oktobru 2022. godine na ulazu u nekadašnji vojni objekat u Morinju, gde je tokom rata u Hrvatskoj postojao centar za zatočenike.

Na ploči se navodi da je tokom „velikosrpske agresije na Hrvatsku“ na tom mestu postojao logor za zatočene hrvatske civile i branioce, uz poruku žaljenja zbog njihovog stradanja i sećanja na počinjene zločine.

Upravo je formulacija o „velikosrpskoj agresiji“ jedan od razloga zbog kojih je spomen-obeležje izazvalo političke polemike.

Ploču su 2022. otkrili tadašnji crnogorski ministri Ranko Krivokapić i Raško Konjević, zajedno sa hrvatskim ministrima Gordanom Grlićem Radmanom i Tomom Medvedom.

Zagreb je njeno postavljanje predstavio kao važan korak u priznavanju stradanja hrvatskih državljana i suočavanju sa ratnom prošlošću.

Inspekcija naredila uklanjanje, vojska nije dozvolila!

Posebnu pažnju izaziva činjenica da je spomen-ploča prvobitno postavljena bez potrebnih administrativnih saglasnosti.

Samo nekoliko dana nakon njenog otkrivanja, crnogorska inspekcija naložila je uklanjanje obeležja.

Utvrđeno je da ploča nije bila predviđena programom spomen-obeležja Opštine Kotor, kao i da nije pribavljena saglasnost Vlade, neophodna zato što od događaja koje ploča obeležava nije prošlo zakonom propisanih 50 godina.

Međutim, pripadnici Vojske Crne Gore nisu dozvolili kotorskoj komunalnoj inspekciji da uđe u vojni objekat i sprovede rešenje o uklanjanju.

Ploča je ostala na mestu, a Vlada je sada retroaktivno odobrila njeno postavljanje, uključujući sporni tekst.

Dva zahteva rešena, još šest ostalo na stolu!

Promena imena bazena u Kotoru i odobravanje spomen-ploče u Morinju predstavljaju dva konkretna poteza kojima Podgorica nastoji da otkloni prepreke u odnosima sa Zagrebom.

Ipak, na hrvatskoj listi ostaje još šest otvorenih pitanja, među kojima su i sudbina školskog broda „Jadran“, granični spor i imovinski zahtevi.

Odluke crnogorske Vlade zato otvaraju i šire političko pitanje: koliko će još ustupaka Podgorica morati da napravi da bi obezbedila podršku Hrvatske za završetak pregovora sa Evropskom unijom?

Izvor: Beta / Kurir