Promenom naziva bazena u Kotoru i rešavanjem pitanja ploče u Morinju, Crna Gora je ispunila dva od osam zahteva koje joj je isporučila Hrvatska kako bi ih podržali za članstvo u Evropskoj uniji.
Za Milana Kneževića ovim je Crna Gora postala filijala Zagreba, zvana "Crvena Hrvatska", što je, kako kaže, sramota za svakog Srbina i Crnogorca.

"Nažalost, Crna Gora koju sam napustio pre nekoliko dana, danas je kapitulirala pred Hrvatskom i prihvatila prvi od dva 'uvjeta', što bi rekao Andrej Plenković, a to je da promeni ime bazenu u Kotoru koji je bio nazvan po slavnom crnogorskom i jugoslovenskom vaterpolisti Zoranu Džimiju Gopčeviću i da zaštiti ploču u Morinju na kojoj piše da je 'u toku velikosrpske agresije na Hrvatsku ovde bio logor u kojem su mučeni i ubijani hrvatski građani i vojnici'", naveo je Knežević na Instagramu.

On je naveo da su ovim činom u Crnoj Gori još jednom otvorili Jasenovac, iskopali Korićku i Jadovnu jamu, otvorili Donju Gradinu, pokrenuli zbegove, progone i pogrome.

"Opet smo masakrirali Vukašina iz Klepaca, zapalili 700 Srba u crkvi u Glini, opet smo blagoslovili i pozdravili 'Bljesak' i 'Oluju', opet smo otvorili Žutu kuću i ponizili našu svetu zemlju Kosovo i Metohiju. I što je najgore, ponovo smo izdali Srbiju i izdali smo sami sebe. Ili što bi rekao veliki pesnik 'moja Crna i sve crnja Goro nema većeg besmisla i žrtve nego tvoje za zavet zaludnji, strašno li je što te više nema, a strašnije što i sad postojiš'", naveo je on.

Knežević je podsetio da u Morinju nije stradao nijedan Hrvat.

"Po prstu nije udaren, niti mu je naneseno bilo kakvo zlo, ali je ova izdajnička vlada na čelu sa Milojkom Spajićem, za kojeg su me uveravali da je najveći Srbin u Crnoj Gori jer se zove Milojko, prihvatila da isplati ratnu odštetu od 17 miliona evra za nepostojeće žrtve i Zakonom o obeležjima zaštiti falsifikat da se tamo desila veloksrpska agresija iako je Milo Đukanović pozivao i Srbe i Crnogorce da 90-ih godina brane Ustav SFRJ od povampirenih ustaških hordi, iako je govorio da je zamrzeo šah zbog (hrvatske) šahovnice i da ćemo se jednom za svagda obračunati sa priučenim boljševićkim kartografima koji su napravili granice u kojima Dubrovnik nije srpski grad", kazao je, između ostalog, Knežević u obraćanju objavljenom na Instagramu.

Kos: Crna Gora na dobrom putu

Sa druge strane Marta Kos je poručila da bilateralna pitanja između Crne Gore i Hrvatske nisu deo pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, ali moraju biti rešena jer je za dalji napredak Crne Gore neophodna saglasnost svih 27 država članica.

Istakla je da Hrvatska ima svoje interese, ali da je ohrabruje što je Crna Gora poslednjih dana napravila korake ka rešavanju otvorenih pitanja. Ona smatra da je potpisivanje pristupnog ugovora do leta 2027. realno i da Brisel podržava viziju da Crna Gora postane 28. članica EU 2028. godine.

"Treba napraviti razliku između tehničkog procesa i podrške koju svaka država kandidatkinja mora da dobije od svih 27 članica Evropske unije. Drago mi je što je poslednjih dana Crna Gora napravila korake i što dijalog između Hrvatske i Crne Gore postoji. Mislim da ste na dobrom putu da se reše i ova bilateralna pitanja", navela je ona.