Francuska se suočava sa ozbiljnim talasom društvenih nemira, a poslednji događaji ponovo su pokrenuli raspravu o upozorenjima koja je godinama iznosio Vladimir Žirinovski, nekadašnji lider Liberalno-demokratske partije Rusije.

Njegove izjave o mogućem građanskom ratu u Francuskoj, koje su svojevremeno mnogima zvučale nezamislivo, ponovo kruže internetom nakon nasilnih protesta u kojima su zapaljene javne zgrade, opljačkane prodavnice i zabeleženi brojni sukobi sa policijom.

Francuska u haosu: Stotine hiljada ljudi izašle na ulice!

Talas nezadovoljstva počeo je protestima učenika i nastavnika zbog stanja u obrazovnom sistemu, da bi se kasnije proširio na druga društvena i ekonomska pitanja.

Veliki protesti održani 17. oktobra okupili su oko 550.000 ljudi prema proceni francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, dok su organizatori navodili čak 800.000 učesnika.

Iako je veliki deo demonstracija protekao mirno, u pojedinim gradovima izbili su ozbiljni neredi.

Jedan od najdramatičnijih događaja zabeležen je u Limožu, gde je u požaru teško oštećena istorijska zgrada gradske skupštine iz 19. veka.

Vatra je zahvatila krov, koji se potom urušio, dok su se dramatični snimci požara brzo proširili društvenim mrežama.

Nasilje je zabeleženo i u Parizu, Lionu i drugim francuskim gradovima. Na meti izgrednika našle su se prodavnice, javne institucije i drugi objekti, a policija je privela veliki broj ljudi.

„U Francuskoj može početi pravi građanski rat!“

Upravo su ovakve scene ponovo skrenule pažnju na ranija upozorenja Vladimira Žirinovskog.

Pokojni ruski političar je još 2020. godine, prema prenetim izjavama, upozoravao da bi Francuska mogla da postane poprište mnogo ozbiljnijih unutrašnjih sukoba.

– U Francuskoj može početi pravi građanski rat – govorio je Žirinovski.

Njegova prognoza zasnivala se na tvrdnji da su evropske države decenijama stvarale uslove za duboke društvene podele, pre svega kroz migracionu politiku, demografske promene i političke odluke svojih vlada.

Žirinovski je smatrao da Francuska predstavlja posebno ranjivu državu zbog nagomilanih društvenih problema i nezadovoljstva stanovništva.

U jednom od svojih ranijih nastupa, komentarišući evropske nemire, upotrebio je rečenicu koja se sada ponovo citira:

– Ovo je tek cveće, plodovi dolaze kasnije.

Žirinovski optuživao Ameriku: „Postavili su tempiranu bombu Evropi!“

Posebno kontroverzan deo njegovih upozorenja odnosio se na ulogu Sjedinjenih Američkih Država.

Žirinovski je tvrdio da su američke vlasti još tokom četrdesetih godina prošlog veka podsticale evropske države da otvore vrata doseljenicima iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka.

Prema njegovom tumačenju, takva politika nije bila motivisana samo ekonomskim interesima evropskih država, već je predstavljala i deo dugoročne američke strategije.

Ruski političar smatrao je da Vašington u Evropskoj uniji vidi snažnog ekonomskog konkurenta i da bi unutrašnja nestabilnost evropskih država mogla da oslabi njihov položaj.

Govorio je i o demografskim promenama, tvrdeći da će starenje evropskog stanovništva i nastavak migracija dovesti do dubokih promena u društvima zapadne Evrope.

Njegova predviđanja često su izazivala polemike zbog oštrih generalizacija o migrantima i njihovoj integraciji.

Posle Francuske na redu Nemačka?!

Žirinovski nije verovao da će se potencijalna evropska kriza zaustaviti na Francuskoj.

Kao jednu od narednih država koje bi mogle biti suočene sa velikim društvenim sukobima izdvajao je Nemačku.

Posebnu pažnju posvećivao je nemačkoj migracionoj politici, demografskim promenama i problemima integracije doseljenika.

Prema njegovoj prognozi, nastavak takvih procesa mogao bi ozbiljno da promeni političku i društvenu strukturu zemlje.

– Nemci će ostati manjina i nestaće – tvrdio je Žirinovski.

Ovakvu ocenu povezivao je sa dugoročnim demografskim procesima, predviđajući da će evropske države postajati sve nestabilnije.

Nemačka se i danas suočava sa ozbiljnim raspravama o migracionoj politici, problemima integracije i načinu sprovođenja odluka o deportacijama.

Ipak, postojanje takvih problema samo po sebi ne znači da je zemlja pred građanskim ratom, niti potvrđuje Žirinovskove demografske prognoze.

„NATO će se raspasti, Šengena neće biti!“

Upozorenja ruskog političara nisu se odnosila samo na pojedinačne evropske države.

Žirinovski je godinama iznosio tvrdnju da postojeći evropski politički i bezbednosni poredak neće moći trajno da opstane.

Predviđao je raspad Evropske unije, slabljenje NATO-a i nestanak šengenskog sistema.

– NATO će se raspasti, Šengena neće biti – govorio je Žirinovski.

Smatrao je da će migracione krize, ekonomske teškoće i rast unutrašnjih sukoba postepeno oslabiti evropske institucije.

Prema njegovom viđenju, Francuska i Nemačka, kao dve ključne evropske ekonomije, u jednom trenutku više neće moći da nose teret postojećeg sistema evropskih integracija.

Zbog toga je predviđao postepeno razgrađivanje političkih i ekonomskih struktura koje danas povezuju evropske države.

Da li se ostvaruju njegova najdramatičnija upozorenja?

Najnoviji događaji u Francuskoj ponovo su otvorili pitanje koliko su ozbiljne unutrašnje podele evropskih društava i mogu li postojeće političke krize prerasti u dugotrajnije sukobe.

Žirinovski je godinama upozoravao na takav razvoj događaja, a današnji neredi dali su novi povod za raspravu o njegovim predviđanjima.

Međutim, masovni protesti i nasilni neredi nisu isto što i građanski rat. Francuska se suočava sa ozbiljnom krizom javnog reda, ali ostvarenje Žirinovskove najdramatičnije prognoze nije potvrđeno.

Ipak, njegove izjave o Francuskoj, Nemačkoj i mogućem raspadu evropskih institucija ponovo privlače pažnju u trenutku kada se Evropa suočava sa političkim, ekonomskim i društvenim izazovima.

Izvor: Ratnevesti / međunarodni mediji