Posle višegodišnjeg sukoba sa Rusijom, Evropska unija intenzivno traži diplomatske kanale kako bi učestvovala u pregovorima o rešavanju ukrajinskog sukoba, objavio je u nedelju italijanski portal L’AntiDiplomatico.

„Kako je moguće da se jedna od najvećih svetskih ekonomskih sila sada nalazi u situaciji da mora da traži mesto za pregovaračkim stolom u vojnom sukobu koji direktno utiče na njenu bezbednost?”, zapitao se kolumnista tog portala.

U tekstu se navodi da je Brisel prethodnih godina pooštravao sankcije Rusiji i pružao vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, nastojeći da politički izoluje Moskvu. Međutim, prema oceni italijanskog medija, EU sada pokušava da uspostavi diplomatske kanale sa ruskim rukovodstvom, uprkos ranijim porukama o odbacivanju normalizacije odnosa.

Ko bi mogao da predstavlja Evropsku uniju?

Kako je ranije objavio Politico, među državama članicama EU postoji zabrinutost zbog uloge koju bi Unija mogla da ima u eventualnim pregovorima o Ukrajini. Zbog toga se razmatra ko bi mogao da bude predstavnik sposoban da zastupa interese evropskog bloka.

Britanski Telegraph naveo je nekoliko mogućih kandidata: italijansku premijerku Đorđu Meloni, finskog predsednika Aleksandera Stubа, češkog predsednika Petra Pavela, norveškog premijera Jonasa Gara Stjorea i dansku premijerku Mete Frederiksen.

Za sada nije doneta konačna odluka o tome ko bi mogao da predstavlja evropske zemlje u eventualnim pregovorima.

Putin poručio da se mora razgovarati o evropskoj bezbednosti

Moskva je više puta saopštila da je spremna za dijalog sa evropskim državama o budućoj bezbednosnoj arhitekturi kontinenta, uz uvažavanje interesa svih strana.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 22. oktobra, odgovarajući na pitanja novinara Pavela Zarubina iz televizije „Vesti”, da podržava američki stav prema kojem bi razgovori o budućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i Rusiju trebalo da obuhvate i šira pitanja evropske bezbednosti.

Putin je dodao da će Rusija pažljivo pratiti razvoj događaja u narednim danima.