Evropska unija suočava se sa dugoročnim demografskim izazovom koji bi u narednim decenijama mogao značajno da promeni starosnu strukturu stanovništva, tržište rada i održivost penzionih sistema.

Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, ukupna stopa fertiliteta u Evropskoj uniji iznosila je 1,34 deteta po ženi, čime je dostignut najniži nivo od početka vođenja uporedivih podataka 2001. godine.

To je znatno ispod približno 2,1 deteta po ženi, koliko je u razvijenim društvima potrebno za dugoročno obnavljanje stanovništva bez uticaja migracija.

U nekim delovima Evrope manje od jednog deteta po ženi

Posebno zabrinjavaju podaci o regionalnim razlikama unutar Evropske unije.

Prema analiziranim podacima koje prenosi Sputnjik, u čak 16 regiona Španije stopa fertiliteta bila je niža od jednog deteta po ženi.

Slični rezultati zabeleženi su i u drugim evropskim državama.

U Poljskoj je takva stopa registrovana u sedam regiona, u Italiji u pet, a u Grčkoj u tri regiona.

Ispod jednog deteta po ženi zabeleženo je i u po dva regiona Nemačke i Litvanije.

Ovi podaci pokazuju da problem nije ograničen na jednu državu ili određeni deo kontinenta, već je prisutan u različitim evropskim društvima.

Ni zemlje sa najboljim rezultatima ne uspevaju da dostignu potrebnu stopu

Uprkos opštem padu fertiliteta, među državama članicama postoje značajne razlike.

Najvišu stopu u Evropskoj uniji tokom 2024. godine imala je Bugarska, sa 1,72 deteta po ženi.

Na drugom mestu nalazila se Francuska, sa 1,61 detetom po ženi.

Međutim, čak ni ove zemlje nisu dostigle prag od približno 2,1 deteta po ženi.

Štaviše, prema navedenim podacima, nijedna članica Evropske unije nije dostigla nivo potreban za prostu reprodukciju stanovništva.

To znači da se, bez migracija i drugih demografskih promena, može očekivati dugoročno smanjivanje broja stanovnika u generacijama koje dolaze.

Sve manje beba: Za godinu dana pad od 3,3 odsto

Podaci Evrostata otkrivaju i da je tokom 2024. godine u Evropskoj uniji rođeno oko 3,55 miliona beba.

Godinu dana ranije taj broj iznosio je približno 3,67 miliona, što znači da je broj rođenih za samo godinu dana opao za 3,3 odsto.

Istovremeno, stopa fertiliteta smanjena je sa 1,38 deteta po ženi u 2023. na 1,34 u 2024. godini.

Na samom dnu evropske liste nalaze se Malta, sa 1,01 detetom po ženi, Španija sa 1,10 i Litvanija sa 1,11.

Ovakvi rezultati ukazuju na ozbiljan pad rađanja čak i u državama koje se razlikuju po ekonomskom razvoju i socijalnoj politici.

Evropa stari, ko će u budućnosti raditi i puniti penzione fondove?

Niska stopa fertiliteta može imati dalekosežne posledice po evropske ekonomije.

Ukoliko se postojeći trendovi nastave, naredne generacije radno sposobnog stanovništva mogle bi biti manje, dok bi istovremeno rastao udeo starijih građana.

To bi povećalo pritisak na penzione i zdravstvene sisteme, kao i potrebu za radnicima u pojedinim sektorima.

Manje mladih ljudi može značiti i slabiju mogućnost pojedinih regiona da održe postojeći broj stanovnika, naročito tamo gde je već prisutno iseljavanje.

Međutim, niska stopa fertiliteta ne znači da će se ukupan broj stanovnika automatski smanjivati istom brzinom, jer na demografska kretanja utiču i migracije, životni vek i starosna struktura.

Može li Evropa da zaustavi demografski pad?

Demografski problemi otvaraju pitanje efikasnosti postojećih mera porodične i socijalne politike.

Troškovi stanovanja, ekonomska neizvesnost, usklađivanje roditeljstva i zaposlenja, kao i sve kasnije odlučivanje o rađanju dece, predstavljaju neke od okolnosti koje se razmatraju u analizama evropskih demografskih kretanja.

Evrostat navodi da je prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta u Evropskoj uniji 2024. godine dostigla 29,9 godina.

Najkasnije su prvo dete u proseku dobijale žene u Italiji, sa 31,9 godina, dok je u Bugarskoj taj prosek iznosio 26,9 godina.

Ovi pokazatelji dodatno ilustruju koliko se obrasci formiranja porodice razlikuju širom kontinenta.

Podaci koji otvaraju pitanje budućnosti čitavog kontinenta

Iako pojedine članice Evropske unije i dalje beleže relativno više stope fertiliteta, nijedna nije dostigla nivo dugoročne zamene generacija.

Posebno su zabrinjavajuće razlike između regiona, budući da u pojedinim delovima Evrope stopa fertiliteta već iznosi manje od jednog deteta po ženi.

Podaci za 2024. godinu zato predstavljaju ozbiljno upozorenje evropskim državama da će pitanja porodice, zapošljavanja, stanovanja i starenja stanovništva imati sve važniju ulogu u budućim ekonomskim i društvenim politikama.

Izvor: Eurostat, Sputnjik