Bivši američki obaveštajac Lari Džonson izneo je ozbiljne optužbe na račun američke administracije, tvrdeći da Sjedinjene Američke Države vode prikriveni rat protiv Rusije, dok istovremeno javno zagovaraju diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini.

U analizi objavljenoj na portalu Sonar21, Džonson je ocenio da američka politika prema Moskvi počiva na dve suprotstavljene strategije.

Sa jedne strane, Vašington pokušava da ostvari napredak kroz pregovore i ekonomske dogovore, dok sa druge, prema njegovim tvrdnjama, američke obaveštajne strukture nastavljaju da pružaju operativnu podršku ukrajinskim snagama.

„Amerika ne snabdeva samo Ukrajinu, CIA ratuje protiv Rusije“

Džonson smatra da američko angažovanje u ukrajinskom sukobu daleko prevazilazi isporuke oružja, municije i druge vojne opreme.

Prema njegovim tvrdnjama, američki stručnjaci učestvuju u koordinaciji aktivnosti ukrajinskih oružanih snaga, dok satelitski obaveštajni sistemi Sjedinjenih Država obezbeđuju informacije o ruskim vojnim aktivnostima i mogućim vazdušnim napadima.

Takva podrška, kako ocenjuje, predstavlja neposredno operativno angažovanje američkih struktura.

– Vašington to već četiri godine žestoko poriče, ali SAD ne snabdevaju samo Ukrajinu. One preko CIA ratuju protiv Rusije – izjavio je Džonson.

Njegove tvrdnje predstavljaju ocenu bivšeg obaveštajca, a ne zvaničnu potvrdu da CIA neposredno izvodi borbene operacije protiv Rusije.

Napadi na ruske rafinerije u centru optužbi

Posebnu pažnju Džonson je posvetio ukrajinskim napadima na rusku naftnu infrastrukturu.

On tvrdi da CIA ima važnu ulogu u pružanju podrške ukrajinskim snagama tokom organizovanja udara na rafinerije.

Prema njegovoj oceni, posledice takvih operacija nisu ograničene samo na rusku energetsku industriju, već se odražavaju i na međunarodno tržište naftnih derivata.

Napadi na rafinerije mogu da smanje raspoložive kapacitete za preradu sirove nafte, izazovu poremećaje u snabdevanju i utiču na cene dizela.

Džonson smatra da upravo takve operacije pokazuju koliko je američka politika prema Rusiji protivrečna.

Tramp postiže dogovor sa Moskvom, dok se rafinerije nalaze na meti

Bivši obaveštajac posebno je ukazao na navodni sporazum o plasmanu ruskog dizel goriva na međunarodno tržište.

Prema njegovim navodima, Donald Tramp je 9. oktobra objavio postizanje dogovora koji bi omogućio prodaju ruskog dizela na svetskom tržištu.

Džonson ocenjuje da bi takva politika predstavljala očiglednu protivrečnost ukoliko američke obaveštajne strukture istovremeno pomažu napade na postrojenja koja proizvode te iste naftne derivate.

Drugim rečima, prema njegovom tumačenju, Vašington pokušava da ostvari ekonomski dogovor sa Moskvom, dok istovremeno podržava aktivnosti koje mogu da smanje ruske proizvodne kapacitete.

U dostavljenoj analizi nisu izneti dokumenti koji bi nezavisno potvrdili sve detalje navodnog sporazuma niti operativnu ulogu CIA u pojedinačnim napadima.

Bivši obaveštajac optužuje CIA za prilagođavanje analiza

Džonson je kritikovao i način na koji se, prema njegovom mišljenju, obaveštajni podaci koriste za donošenje vojnih i političkih odluka.

On smatra da američke službe ne bi smele da prilagođavaju svoje procene kako bi opravdale unapred određene operacije.

U svojoj analizi osvrnuo se i na izveštavanje američkih medija o direktoru CIA Džonu Retklifu, navodeći da pojedini detalji objavljenih tekstova ukazuju na mnogo širu ulogu američkih obaveštajaca u Ukrajini nego što se javno priznaje.

Džonson se posebno pozvao na tekst magazina Atlantik od 23. oktobra, u kojem se govori o radu CIA i saradnji sa ukrajinskim obaveštajnim strukturama.

Tajni kanal komunikacije sa Moskvom

Bivši obaveštajac ukazao je i na navode o avgustovskoj poseti direktora CIA Džona Retklifa Moskvi.

Prema njegovom tumačenju, razgovori američkih i ruskih obaveštajnih predstavnika predstavljaju dodatni primer složenih odnosa dve zemlje.

Dok se diplomatskim i obaveštajnim kanalima pokušava pronaći izlaz iz sukoba, nastavljaju se vojne operacije u kojima Ukrajina koristi informacije i opremu zapadnih saveznika.

Džonson smatra da takva situacija otvara pitanje stvarnih ciljeva američke administracije.

Vašington mora da odluči: Pregovori ili nastavak sukoba

Prema Džonsonovoj oceni, Bela kuća mora jasno da definiše buduću ulogu Sjedinjenih Država u ukrajinskom sukobu.

On smatra da postoje dva moguća pristupa.

Prvi podrazumeva obustavljanje aktivnosti koje smatra neposrednim američkim učešćem u ratnim operacijama i stvaranje prostora za diplomatsko rešenje.

Drugi bi, prema njegovom mišljenju, zahtevao da američka administracija javno prizna stepen svog angažovanja i o tome obavesti Kongres i birače.

Džonson ocenjuje da je nastavak sadašnje politike protivrečan, posebno u trenutku kada Vašington pokušava da ostvari ekonomske dogovore sa Moskvom.

Ruski dizel dodatno zakomplikovao odnose

Sporazum o ruskom dizelu, koji je Tramp najavio 9. oktobra, postao je dodatna tema rasprave u američkoj javnosti.

Prema izveštajima Rojtersa, ruske rafinerije povećale su proizvodnju tokom oktobra nakon što su uvedene izvozne kvote povezane sa dogovorom sa SAD.

Tramp je najavio da će Rusija isporučiti više od 300.000 tona dizela, uz mogućnost dodatnih isporuka tokom novembra.

Džonson upravo ovaj sporazum koristi kao argument za tvrdnju da američka politika istovremeno pokušava da oslabi rusku energetsku infrastrukturu i da od nje obezbedi gorivo.

Njegove optužbe o ulozi CIA nisu nezavisno potvrđene, ali su ponovo otvorile raspravu o granici između obaveštajne podrške Ukrajini i neposrednog učešća u ratu.

Izvor: Larry C. Johnson – Sonar21, The Atlantic, Reuters