Zvaničnik upoznat sa pregovorima, koji nije iz Irana, rekao je da je novi nacrt mirovnog sporazuma za sukob koji traje osam meseci predstavljen u nedelju i da ga Teheran razmatra, a da se odgovor očekuje do kraja nedelje, piše Rojters.

Katar je, zajedno sa Pakistanom, predvodio posredničke napore za okončanje rata, koji je poremetio globalni pomorski saobraćaj i snabdevanje naftom, a nedavno se proširio i na Saudijsku Arabiju i Jemen.

Predlog koji je predstavio Katar predviđa rok od sedam dana za rešavanje zabrinutosti Teherana i Vašingtona, uz svakodnevne korake za izgradnju međusobnog poverenja koje bi obe strane morale da preduzmu, rekao je zvaničnik upoznat sa pregovorima. Taj proces mogao bi da počne početkom sledeće nedelje, a više zemalja delovalo bi kao garant sporazuma, dodao je zvaničnik.

Ubrzo nakon toga, visoki iranski zvaničnik uključen u pregovore izjavio je da je Katar izneo samo „neprihvatljive ideje, a ne ponudu“ i da je politika Teherana, prema kojoj nema prostora za ustupke u vezi sa nuklearnim pitanjem, ostala nepromenjena.

Vašington želi da se iranski nuklearni program, koji traje već nekoliko decenija, od samog početka uključi u pregovore o okončanju rata. Iran, s druge strane, tvrdi da njegovi uslovi - među kojima su prekid američke blokade iranskih luka i ukidanje sankcija na izvoz iranske nafte - moraju biti ispunjeni najpre. Iran odbacuje zapadne tvrdnje da njegov nuklearni program ima vojnu namenu.

Napad na saudijsku rafineriju nafte

Krajem septembra Iran je izneo još jedan predlog koji je predviđao rok od sedam dana. Tada je ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio da bi Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih svetskih pomorskih pravaca za transport energenata, mogao da bude ponovo otvoren ukoliko se ispune određeni uslovi. Američki predsednik Donald Tramp odbacio je taj predlog, što je dovelo do novih posredničkih napora Katara.

Nacrt o kojem se u nedelju razgovaralo u Teheranu razlikovao se od tog predloga, rekao je zvaničnik upoznat sa pregovorima, iako detalji najnovijeg plana nisu odmah bili poznati. Taj zvaničnik ranije je rekao Rojtersu da su katarski posrednici uskladili svoje aktivnosti sa Vašingtonom pre odlaska u Teheran.

Prethodni posrednički napori za okončanje rata, koji su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara, doprineli su postizanju privremenog mirovnog sporazuma u junu, ali se on ubrzo raspao.

Poslednjih nedelja jemenske snage Huta, koje su bliske Iranu, izvele su ponovljene napade na Saudijsku Arabiju - ključnog američkog saveznika i najvećeg svetskog izvoznika sirove nafte - čime je otvoren novi front u osmomesečnom ratu.

Cene nafte porasle su u sredu za više od jedan odsto, premašivši 115 dolara po barelu, nakon napada Huta na najveću saudijsku rafineriju nafte Ras Tanura, što je pojačalo zabrinutost zbog rizika po snabdevanje.

Borbe sa Hutima intenzivirale su se prošlog meseca, kada je ta oružana grupa napredovala protiv snaga koje podržava Saudijska Arabija, krećući se prema moreuzu Bab el Mandeb, još jednom važnom pomorskom pravcu koji se nalazi na drugoj strani Arapskog poluostrva u odnosu na Ormuski moreuz.

Zabrinutost zbog rizika od novih napada

Zvaničnik upoznat sa pregovorima rekao je da je pred sastanak u Teheranu u nedelju postojala zabrinutost da bi izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji se bori za novi mandat na predstojećim parlamentarnim izborima, mogao ove nedelje da obnovi napade na Islamsku Republiku.

Američki predsednik Donald Tramp ponovio je u petak pretnje da će ponovo napasti Iran, dok su iranski bezbednosni zvaničnici rekli Rojtersu da je Teheran izradio detaljne planove za napad na podmorske kablove u Persijskom zalivu ukoliko SAD i Izrael obnove napade.

U ponedeljak su se visoki zvaničnici Saudijske Arabije, Turske i Pakistana takođe sastali sa iranskim zvaničnicima u Teheranu u okviru napora za smanjenje tenzija.

Katar je u utorak saopštio da Iran mora da prestane sa pretnjama arapskim državama Persijskog zaliva i da otvori Ormuski moreuz kako bi pokazao dobru volju i omogućio uspeh posredničkih napora.

Države Persijskog zaliva bile su izložene kontinuiranim bombardovanjima u ranijoj fazi rata.

Rat je takođe ponovo rasplamsao sukobe između Izraela i libanske oružane grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Sukob je umanjio Trampovu popularnost uoči međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama, na kojima se odlučuje o kontroli nad Kongresom.