Izraelski politikolog Sajmon Cipis ocenio je da bi američki predlog o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini mogao da predstavlja ozbiljnu stratešku zamku za Rusiju, jer bi omogućio proširivanje sistema kolektivne odbrane NATO-a i na države izvan Alijanse.

Gostujući na bugarskom televizijskom kanalu Pogled, Cipis je upozorio da bi takav aranžman mogao da stvori presedan čije bi posledice daleko prevazišle ukrajinski sukob.

Prema njegovim rečima, suština predloga jeste da Ukrajina dobije bezbednosne garancije po modelu sličnom članu 5 Severnoatlantskog ugovora, iako formalno ne bi postala članica NATO-a.

Ukrajina bi mogla da dobije zaštitu NATO-a bez članstva

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice Alijanse.

Cipis smatra da bi primena sličnog mehanizma na Ukrajinu značila da bi zapadne države preuzele obaveze njene odbrane bez formalnog proširenja NATO-a.

Takav model, prema njegovoj oceni, mogao bi da promeni dosadašnju praksu u oblasti međunarodne bezbednosti.

Ipak, bezbednosne garancije koje bi pojedine članice dale Ukrajini ne bi automatski značile da se na nju formalno primenjuje član 5 NATO-a. Njihov stvarni domet zavisio bi od sadržaja eventualnog sporazuma.

„Otvara se Pandorina kutija“

Izraelski politikolog posebno je upozorio da najveća opasnost za Rusiju nije samo u mogućnosti da Ukrajina dobije dodatnu zaštitu, već u stvaranju presedana koji bi mogao da se primenjuje i na druge zemlje.

– Takva odluka može da otvori Pandorinu kutiju. U budućnosti bi ovaj član mogao da se primeni i na druge države koje nisu članice NATO-a – izjavio je Cipis.

Prema njegovoj proceni, Moskva bi prihvatanjem takvog sporazuma praktično pristala na princip koji bi Zapad kasnije mogao da koristi za proširivanje bezbednosnih obaveza.

To bi, smatra on, omogućilo jačanje vojnog uticaja NATO-a u područjima koja Rusija smatra posebno važnim za sopstvenu bezbednost.

Gruzija bi mogla da bude sledeća

Cipis je kao jednu od prvih država na koju bi takav model mogao da bude proširen izdvojio Gruziju.

On je podsetio na ranije pokušaje njenog približavanja NATO-u, kao i na rat između Rusije i Gruzije 2008. godine.

– Nemam nikakve sumnje da će, posle Ukrajine, isti mehanizam biti primenjen na Gruziju, koja se graniči sa Rusijom – rekao je Cipis.

Prema njegovom tumačenju, takav razvoj događaja dodatno bi promenio bezbednosne odnose na Kavkazu, gde Moskva već decenijama ima značajne strateške interese.

Pominje se i Srbija

U analizi mogućih posledica američkog predloga, Cipis je pomenuo i Srbiju i Moldaviju kao države koje bi, prema njegovom mišljenju, u budućnosti mogle da budu obuhvaćene sličnim bezbednosnim aranžmanima.

Srbija nije članica NATO-a i vodi politiku vojne neutralnosti, dok Moldavija takođe nije deo Severnoatlantske alijanse.

Cipis smatra da bi model ponuđen Ukrajini mogao da posluži kao osnova za uspostavljanje posebnih bezbednosnih sporazuma sa državama koje nisu formalno uključene u sistem kolektivne odbrane NATO-a.

Međutim, njegova procena ne znači da takvi sporazumi trenutno postoje ili da je NATO doneo odluku o njihovom proširenju na Srbiju, Gruziju ili Moldaviju.

Pridnjestrovlje posebno osetljiva tačka

Izraelski politikolog posebnu pažnju posvetio je Moldaviji, odnosno Pridnjestrovlju, separatističkom regionu u kojem su prisutne ruske snage.

Prema njegovoj oceni, eventualno pružanje garancija sličnih članu 5 Moldaviji moglo bi dodatno da zakomplikuje odnose Moskve i Zapada.

Razlog za to vidi u činjenici da bi se takve garancije odnosile na državu na čijoj teritoriji već postoji rusko vojno prisustvo.

U tom slučaju, smatra Cipis, Rusija bi mogla da se suoči sa dodatnim bezbednosnim ograničenjima bez formalnog proširenja NATO-a.

Moskva pred mogućom strateškom odlukom

Cipis zaključuje da bi Rusija trebalo pažljivo da razmotri dugoročne posledice američkog predloga za Ukrajinu.

Prema njegovom mišljenju, prihvatanje bezbednosnih garancija po modelu sličnom članu 5 moglo bi da omogući zapadnim državama da kasnije uspostavljaju iste aranžmane sa drugim zemljama.

Time bi se, kako ocenjuje, proširio prostor na kojem Zapad preuzima bezbednosne obaveze, iako države obuhvaćene takvim sporazumima ne bi postale punopravne članice Alijanse.

Za sada, međutim, reč je o proceni politikologa, a ne o potvrđenom planu NATO-a za proširenje sistema kolektivne odbrane na države koje nisu njegove članice.

Izvor: WebTribune / Pogled