Kako tvrde autori, planovi za evakuaciju predsednika počeli su da se razmatraju nakon velikih nemira iz 2018. godine, kada je Francusku potresao Pokret žutih prsluka, a Makronova vlada bila suočena sa ozbiljnim pritiskom demonstranata.

Francuski zvaničnici navodno su izvukli pouke iz nereda iz februara 1934. godine, koji su doveli do pada tadašnje vlade, pa su počeli da pripremaju scenarije za slučaj ozbiljnih građanskih nemira.

Autori knjige tvrde da bezbednosne službe strahuju od novih velikih pobuna, posebno u slučaju političkih previranja nakon predsedničkih izbora. Prema njihovim navodima, policija u Parizu održala je sastanke posvećene pripremama za mogućnost pobune, dok je francuska spoljna obaveštajna služba uvežbavala scenarije mogućeg mešanja u izborni proces.

U međuvremenu, Francusku ponovo potresaju protesti zbog visokih troškova života, niskih zarada i uslova u obrazovanju. Sindikati i studentske organizacije najavili su nove skupove, dok Pokret žutih prsluka planira zasebno okupljanje u centru Pariza, uprkos zabrani vlasti.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je raspoređivanje 70.000 policajaca i pripadnika bezbednosnih snaga širom zemlje.

Protesti su uglavnom protekli mirno, ali je bilo sukoba sa policijom, vandalizma i hapšenja. Tokom jednog od prethodnih protesta privedene su 642 osobe.

Policijski odgovor izazvao je kritike zbog optužbi za prekomernu upotrebu sile, a organizacija „Reporteri bez granica“ zabeležila je 40 slučajeva ometanja novinara tokom izveštavanja sa demonstracija, uključujući 21 slučaj fizičkog nasilja.

Makronova vlada tako se suočava sa sve većim nezadovoljstvom građana, dok se približava kraj njegovog predsedničkog mandata u maju 2027. godine. Sindikati zahtevaju povećanje minimalne zarade, veće plate, poreske reforme i bolje uslove za obrazovanje mladih.