Kako ocenjuje britanski „Gardijan“, republikanci su pretrpeli ozbiljne gubitke jer građani nisu poverovali u predsednikovu priču o ekonomskom procvatu, dok su svakodnevno osećali rast troškova života.

U opširnoj analizi pod naslovom „Razbijeni Trampov svet ogledala: Američki birači odlučno odbacili predsednikovu alternativnu stvarnost“, list navodi da su ekonomija, visoke cene, rat u Iranu, carine, zdravstveni troškovi, korupcija i agresivna politika deportacija bili među ključnim pitanjima koja su uticala na odluke birača.

Tramp je u završnici kampanje govorio da je njegova administracija za manje od dve godine postigla više nego bilo koja druga u američkoj istoriji. Pozivao je građane da se ponašaju kao da je i sam na glasačkom listiću i da glasaju za politiku koju je sprovodio.

Međutim, birači su mu, kako piše „Gardijan“, poslali drugačiju poruku. Čak i među onima koji su ranije podržavali Trampa bilo je nezadovoljnih, a pojedini republikanci priznali su da su obećanja o nižoj inflaciji, jeftinijem gorivu i izbegavanju novih ratova ostala neispunjena.

„Nismo osetili nikakvo zlatno doba“

Jedan od republikanaca iz Arizone, Tom Galvin, rekao je za „Gardijan“ da su se jedno za drugim izneverila očekivanja birača koji su pomogli Trampu da se vrati u Belu kuću 2024. godine.

Među njima su bila obećanja o objavljivanju dokumentacije povezane sa Džefrijem Epstinom, suzbijanju inflacije, snižavanju cena goriva i izbegavanju novih stranih ratova.

Birači posebno ističu da ne mogu da pokriju svakodnevne troškove, bez obzira na to što Tramp govori o rekordima berze i ekonomskom uspehu.

„Ne vidite berzu pored puta. Ali kada se vozite ulicom, vidite cene goriva“, rekao je nezavisni analitičar Pol Bentz, objašnjavajući zašto Trampova poruka nije dopirala do građana.

Prema njegovoj oceni, predsednikova administracija nije pokazala dovoljno razumevanja za probleme sa kojima se ljudi suočavaju, već je uporno ponavljala poruke o uspehu koje nisu odgovarale njihovom svakodnevnom iskustvu.

Rat u Iranu, deportacije i korupcija dodatno razljutili birače

Ekonomska pitanja nisu bila jedini razlog nezadovoljstva. Birači su kao važne teme navodili i rat u Iranu, carine, troškove zdravstvene zaštite, korupciju u Vašingtonu i akcije saveznih službi za sprovođenje deportacija.

Pojedini građani koji su ranije podržavali republikance rekli su da više nisu mogli da glasaju za kandidate te stranke zbog poteza Trampove administracije.

Džim Abeler, republikanski senator iz Minesote koji je izgubio reizbor, rekao je da je tokom kampanje naišao na otvoreno neprijateljstvo prema Trampu, naročito zbog cena goriva i rata u Iranu.

Neki birači nisu želeli ni da razgovaraju sa njim zbog nezadovoljstva predsednikovom politikom.

Dodatni problem za republikance predstavljala je činjenica da se stranka nije ozbiljnije distancirala od Trampa. Prema oceni sagovornika „Gardijana“, republikanski kandidati plašili su se da bi sukob sa predsednikom mogao da im ugrozi položaj unutar stranke.

Demokrate pobedile jer su slušale građane?

Za razliku od republikanaca, demokratski kandidati su tokom kampanje nastojali da više razgovaraju sa biračima. Organizovali su skupove u lokalnim zajednicama, obilazili sajmove i održavali neposredne susrete sa građanima.

„Ljudi ne osećaju da je saveznoj vladi zaista stalo do njih“, rekla je Rebeka Kuk, demokratska kandidatkinja koja je pobedila u izbornoj jedinici u Viskonsinu koju su ranije kontrolisali republikanci.

Preduzetnica Erin Klaus, čija će se mala firma zatvoriti do kraja godine, rekla je da je imala utisak da joj vlast poručuje da problemi sa kojima se suočava zapravo ne postoje.

Ona je istakla da zvanične tvrdnje o padu inflacije i cena ne odgovaraju onome što građani svakodnevno vide u prodavnicama i prilikom plaćanja računa.

Bob Bruks, demokrata koji je preuzeo republikansku izbornu jedinicu u Pensilvaniji, rekao je da su birači bili frustrirani jer su im obećavane promene, a dobili su nešto potpuno drugačije.

Tramp ne prihvata odgovornost

Uprkos izbornim gubicima, Tramp nije pokazao spremnost da prihvati odgovornost za rezultat svoje stranke. Na društvenoj mreži Truth Social poručio je da bi republikanci ostvarili ubedljivu pobedu da je on lično bio na glasačkom listiću.

„Jednostavno nisam bio na glasačkom listiću. Da jesam, pobedili bismo ubedljivo“, napisao je Tramp.

Ubrzo nakon poraza republikanaca imenovao je Stivena Milera, jednog od najkontroverznijih saradnika svoje administracije, za šefa kabineta Bele kuće.

Ipak, „Gardijan“ upozorava da izborni rezultati ne znače automatski da su Amerikanci masovno prihvatili demokratsku politiku. I među demokratama postoji oprez u tumačenju pobede, jer nezadovoljstvo birača može biti pre svega posledica razočaranja u aktuelnu vlast, a ne bezuslovna podrška opoziciji.

Republikanci će, međutim, morati da se suoče sa pitanjem koliko ih je čvrsto vezivanje za Trampa koštalo na izborima i da li mogu da obnove poverenje građana koji su očekivali niže cene, manje ratova i drugačiji odnos vlasti prema njihovim problemima.