Iako su milioni uloženi u infrastrukturu namenjenu kontroli robe koja stiže iz Evropske unije, pet od sedam planiranih objekata u Engleskoj i Velsu nikada nije dostiglo operativnu fazu.

Kako piše britanski Gardijan, pozivajući se na podatke poreske i carinske uprave HMRC, objekti su izgrađeni u okviru priprema za izlazak Velike Britanije iz EU, ali je konzervativna vlada naknadno odustala od sprovođenja svih planiranih kontrola robe.

Vlasti su, između ostalog, procenile da će prehrambeni proizvodi koji stižu iz EU zadržati iste standarde kao i pre Bregzita, zbog čega su pojedine kontrole smanjene ili potpuno izostavljene.

Jedan od najskupljih primera nalazi se u blizini Dovera. Za lokaciju poznatu kao „Dover White Cliffs“ država je izdvojila 28 miliona funti, od čega je 21 milion potrošen na kupovinu zemljišta, a dodatnih sedam miliona na početne radove i pripremu terena. Međutim, umesto funkcionalnog graničnog centra, na toj lokaciji i dalje se nalazi – polje.

Stanovnici mesta Guston bili su posebno nezadovoljni planovima za izgradnju ovog objekta. O njima su obavešteni 31. decembra 2020. godine, svega nekoliko sati pre završetka prelaznog perioda i početka pune primene Bregzita.

Milioni su potrošeni i na druge lokacije. Za objekat u Birmingemu izdvojeno je 17 miliona funti, uključujući šest miliona za njegovo zatvaranje. U Voringtonu i Ebbsflitu potrošeno je ukupno 20 miliona, dok je još pet miliona otišlo na lokaciju North Weald, nedaleko od aerodroma Stansted.

Ni objekat u Portsmutu, koji je koštao 23 miliona funti, nije ispunio očekivanja. Gradska uprava obezbedila je deo novca, a lokalni budžet pokrio je razliku od oko šest miliona funti.

Prema rečima direktora luke Majka Sellersa, kroz ovaj kontrolni centar danas se u proseku proveravaju svega dve prikolice dnevno, iako je prvobitni plan predviđao čak 80 kontrola dnevno.

Sellers upozorava da je objekat namenski izgrađen za kontrolu uvoza hrane i biološke bezbednosti, zbog čega nije pogodan za druge komercijalne aktivnosti. Njegova prenamena mogla bi da košta gotovo koliko i rušenje.

Ipak, nisu svi kontrolni punktovi prestali da rade. Glavni objekat u Sevingtonu, u Kentu, ostao je u funkciji, ali je njegova izgradnja i održavanje koštalo daleko više od prvobitnih očekivanja.

Kapitalni troškovi za ovaj centar dostigli su 154 miliona funti, dok su operativni troškovi iznosili dodatnih 179 miliona. U blizini luke Holyhead izgrađen je još jedan kontrolni centar, za koji je izdvojeno ukupno 37 miliona funti.

Ovi iznosi ne obuhvataju sva ulaganja drugih luka i kompanija. Eurotunnel je, na primer, potrošio 50 miliona evra za infrastrukturu namenjenu kontroli kamiona, kao i dodatnih 90 miliona evra za promene u sistemu kontrole putnika.

Posebno je zanimljivo da je Evropska unija od prvog dana primenila kontrole robe u lukama poput Kalea i Dablina, tretirajući Veliku Britaniju kao treću zemlju nakon njenog izlaska iz Unije.

Britanski sistem, međutim, obeležili su odlaganje, promena planova i odustajanje od pojedinih projekata.

Dodatni problem predstavlja budućnost postojećih objekata. Luke i lokalne vlasti sada traže od vlade finansijsku nadoknadu, jer bi pojedini kontrolni centri mogli da postanu potpuno nepotrebni nakon stupanja na snagu novog sporazuma između Velike Britanije i EU.

Prema ranijoj proceni britanske Nacionalne revizorske kancelarije, ukupni troškovi Bregzita procenjeni su na 4,7 milijardi funti, uključujući i višegodišnje promene carinskih i drugih informacionih sistema.

Najnoviji podaci o graničnim punktovima pokazuju koliko su neizvesnost i česte promene državne politike koštale britanske poreske obveznike. Najmanje 100 miliona funti otišlo je na objekte koji nikada nisu ispunili svrhu zbog koje su izgrađeni.