Do skrnavljenja je došlo u Bazilici Svetog Nikole u Portu (Saint-Nicolas-de-Port), u departmanu Mert-i-Mozel u Lorenu, oko 12 kilometara jugoistočno od Nansija, piše Brussels SIgnal.

Prema regionalnom listu L’Est Républicain, paroh bazilike podneo je zvaničnu prijavu u policijskoj stanici u obližnjem mestu Dombasl-sir-Mert (Dombasle-sur-Meurthe) 2. novembra, prijavivši krađu relikvijara koji je sadržao dragocene fragmente svečevih kostiju.

Nakon sprovedene istrage, policija je uhapsila osumnjičenog u njegovom domu. Tokom ispitivanja, muškarac je navodno priznao da je razbio zaštitnu vitrinu i ukrao relikvijar.

Umesto da je predmete ukrao radi finansijske koristi na crnom tržištu, osumnjičeni je priznao da je spalio drevne mošti i zdrobio ostatke.

Prema francuskom katoličkom mediju Catholix, osumnjičeni je istražiteljima rekao da je delovao iz "želje za uništenjem" relikvije, koju je, kako su preneli, izjednačio sa "idolopoklonstvom".

Video

Udruženje Connaissance et Renaissance de la Basilique, grupa posvećena očuvanju nasleđa ove građevine, saopštilo je 7. novembra da uništeni predmet nije bio glavna relikvija bazilike, koja se čuva u relikvijaru u obliku ruke, u riznici.

Navedeno je da je taj fragment bio postavljen ispod statue sveca u patronalnoj kapeli početkom 2000-ih.

Preživele hiljadu godina, Tridesetogodišnji rat, Francusku revoluciju i oba svetska rata ali ne i verski fanatizam

Catholix je naveo da ovo skrnavljenje ipak „briše deo verske istorije Lorena i Francuske“.

Uništenje se dogodilo u osetljivom trenutku za region, samo nekoliko nedelja pre praznika Svetog Nikole 6. decembra, važne kulturne i verske proslave širom Lorena, Belgije i severne Evrope. Tradicionalna povorka sa bakljama u bazilici predviđena je za 5. decembar.

Sen-Nikola-de-Por već gotovo milenijum predstavlja središte kulta ovog sveca u Francuskoj.

Godine 1087. italijanski mornari preneli su mošti Svetog Nikole iz Mire (u današnjoj Turskoj) u Bari, u južnoj Italiji.

Jedanaest godina kasnije, 1098, vitez Ober de Varanžvil (Aubert de Varangéville) doneo je iz Barija u Loren relikviju u vidu kosti – tradicionalno identifikovane kao dextre bénissante (falanga sa svečeve desne ruke koja blagosilja).

Dolazak relikvije pretvorio je grad u jedno od najznačajnijih hodočasničkih odredišta srednjovekovne Evrope. Jovanka Orleanka je 1429. godine čuveno putovala u Sen-Nikola-de-Por da se pomoli pred svečevim moštima, pre nego što je krenula da se sretne sa Dofenom u Šinonu.

Nakon pobede Vojvodstva Loren nad Karlom Smelim u bici kod Nansija 1477, vojvoda Rene II proglasio je Svetog Nikolu zaštitnikom Lorena i naložio izgradnju sadašnje raskošne gotičke bazilike da bi se u njoj čuvali njegovi posmrtni ostaci.

Građevina je preživela Tridesetogodišnji rat, Francusku revoluciju – tokom koje je bazilika nakratko pretvorena u „Hram razuma“, a njeni zlatni relikvijari pretopljeni – kao i oba svetska rata.

Samo u 2025. u Francuskoj zabeleženo 843 antihrišćanskih napada na crkve i relikvije

Incident u Sen-Nikola-de-Poru najnoviji je u nizu medijski istaknutih krađa, vandalizma i podmetanja požara usmerenih protiv hrišćanskog nasleđa širom Francuske. Istu baziliku su 4. februara evakuisali nakon požara za koji je gradonačelnik mesta izjavio da je mogao biti podmetnut namerno.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova godinama beleži po nekoliko stotina antihrišćanskih dela godišnje, od rušenja seoskih krstova pored puteva i razbijanja statua Bogorodice, do skrnavljenja tabernakula i istorijskih relikvijara.

Ministarstvo je 2025. godine zabeležilo 843 antihrišćanska napada, što je 9 odsto više nego prethodne godine. Napadi na imovinu činili su 87 odsto tih slučajeva.

Zaštitnici kulturnog nasleđa i sveštenstvo više puta su upozoravali da su seoske i prigradske crkve, koje danju ostaju otvorene za javnost uz minimalno obezbeđenje ili video-nadzor, postale laka meta kako za organizovane lopove umetnina, tako i za verski motivisane napade.