Ipak, kada se plamen ugasi ubrzo nakon paljenja, kod pojedinih se javlja strah da je to loš znak ili da njihova molitva neće biti uslišena.

Sveštenik Andrej Efanov objasnio je zašto takav događaj ne treba povezivati sa sujeverjem i zbog čega nema razloga za zabrinutost.

Povod za njegovo objašnjenje bilo je pitanje vernice Natalije, koja je primetila da se sveća koju pali pred ikonom Svetog Jovana Krstitelja gotovo svaki put ugasi neposredno nakon paljenja. Zbog toga se zapitala da li bi trebalo da je zapali pred nekom drugom ikonom.

Otac Andrej ističe da ugašena sveća nikako ne predstavlja znak da nešto nije u redu sa molitvom.

„Ugašena sveća u Crkvi nikada nije bila znak da nešto nije u redu s molitvom. Takvo tumačenje pripada logici sujeverja i magije, ali ne i hrišćanskom shvatanju“, objasnio je sveštenik.

Da li treba promeniti svetitelja?

Prema njegovim rečima, nema potrebe da vernik menja svetitelja pred čijom ikonom pali sveću samo zato što se plamen ugasio. Svakom svetitelju možemo se obratiti za molitvenu podršku, bez obzira na to za koju se životnu potrebu molimo.

Sveštenik je posebno naglasio da sveća nije isto što i molitva, već predstavlja njen spoljašnji izraz.

Čovek može da se moli i bez paljenja sveće, jer je najvažnije iskreno obraćanje Bogu, a ne sam čin paljenja voska.

Šta je zaista najvažnije u pravoslavlju?

Otac Andrej podseća da su vera, redovna molitva, odlazak na liturgiju, ispovest i pričešće mnogo važniji od traženja skrivenih značenja u svakodnevnim događajima.

Zato, ako se sveća ugasi, nema razloga za strah. Molitva se ne meri jačinom plamena, već iskrenošću vere i odnosom čoveka prema Bogu.