Ajzenkot je tokom konsultacija sa političkim strankama dobio podršku 67 od ukupno 120 poslanika Kneseta, dok je Netanjahua podržalo 46 poslanika.

Ovakav rezultat predstavlja ozbiljan politički udarac za Netanjahua, čija je koalicija nakon parlamentarnih izbora 27. oktobra ostala bez većine u parlamentu.

Ipak, put do nove vlade neće biti jednostavan. Ajzenkotov opozicioni blok ima 48 mandata, dok dve arapske stranke raspolažu sa ukupno 19 poslaničkih mesta. Upravo njihova podrška omogućila mu je da dobije preporuku većine poslanika, ali saradnja sa njima izaziva podele unutar opozicije.

Četiri stranke iz Ajzenkotovog bloka, koje imaju ukupno 48 mandata, odbijaju saradnju sa arapskim partijama, uprkos tome što su one podržale njegovu kandidaturu.

Dodatnu mogućnost za formiranje većine predstavlja Ujedinjeni judaizam Tore, ultraortodoksna stranka sa sedam mandata, koja je odbila da podrži Netanjahua.

Ajzenkot će, nakon dobijanja mandata, imati 28 dana da sastavi vladu, uz mogućnost produženja roka za još 14 dana.

Ko je Gadi Ajzenkot?

Ajzenkot je bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i jedan od najpoznatijih ljudi iz izraelskog bezbednosnog i političkog establišmenta.

Na čelu Generalštaba bio je od 2015. do 2019. godine, a politički uspon nastavio je kroz opozicioni blok koji se zalaže za smenu Netanjahua.

Njegov politički savez okuplja četiri stranke različitih ideoloških opredeljenja, od centra do desnice.

Jedan od najvećih izazova za Ajzenkota biće upravo pronalaženje zajedničkog jezika između stranaka koje su ga podržale, posebno kada je reč o saradnji sa arapskim političkim predstavnicima.

Lider arapske stranke Ram Mansur Abas podržao je Ajzenkota i naveo da njegova stranka podržava razoružavanje Hamasa. Ipak, nije izričito označio Hamas kao terorističku organizaciju, što je jedan od uslova koje je Ajzenkot postavio potencijalnim partnerima.

Netanjahu, u međuvremenu, ostaje na čelu tehničke vlade sve dok nova koalicija ne bude formirana ili dok ne bude raspisani novi izbori.

Izraelska politička kriza tako ulazi u novu fazu, a naredni dani pokazaće da li će Ajzenkot uspeti da pretvori podršku 67 poslanika u stabilnu parlamentarnu većinu.

"Arapske stranke žele da eliminišu Izrael"

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu pozvao je stranke takozvanog "bloka promena" da formiraju vladu nacionalnog jedinstva sa strankama njegove odlazeće koalicije i upozorio da bi vlada formirana sa arapskim strankama, koje naziva "pristalicama terora", uništila zemlju.

Netanjahu kaže da bi takva vlada morala da uključi sve njegove saveznike iz prethodne koalicije, što znači ultranacionalističke frakcije Religiozni cionizam i Ocma Jehudit, i ultraortodoksne stranke, zajedno sa Likudom, prenosi Tajms of Izrael.

"Postoji neko ko želi da brzo položi zakletvu u vladi, već sledeće nedelje, sa pristalicama terorizma i da se ​​uspostavi vlada u Državi Izrael sa onima koji žele da eliminišu Državu Izrael", izjavio je Netanjahu, dok Tajms of Izrael dodaje da time očigledno misli na Gadija Ajzenkota, lidera stranke "Jašar" i na arapske stranke.

Prema njegovim rečima, vlada koja zavisi od pristalica Hamasa neće se boriti protiv Hamasa i neće braniti vojnike IDF-a koji deluju u Gazi i Libanu.

"Sa takvom vladom, Izrael jednostavno neće preživeti. Pozivam na uspostavljanje vlade nacionalnog jedinstva koja će uključivati sve stranke nacionalnog tabora i sve cionističke stranke koje žele da zaštite našu zemlju, jedinu državu jevrejskog naroda", navodi Netanjahu.

Kako kaže, vlada nacionalnog jedinstva će trajno ukloniti nuklearnu pretnju od Irana, zaštititi Izrael kao jevrejsku državu i doneti jedinstvo.

Netanjahuova odlazeća koalicija izgubila je većinu na izborima, osvojivši 53 od 120 mesta u Knesetu. Ajzenkotov "blok promena" od četiri stranke osvojio je 48 mesta.

Dve arapske stranke, Raam i Zajednička lista, osvojile su 19 mesta i podržavaju Ajzenkota za premijera. Ajzenkot je insistirao da neće sarađivati sa Netanijahuom ni u jednoj vladi, ali je otvoren za stranke i poslanike koji ispunjavaju četiri uslova.

To su priznanje Izraela kao jevrejske, demokratske, liberalne i egalitarne države; posvećenost vrednostima Deklaracije o nezavisnosti; posvećenost obaveznoj vojnoj ili nacionalnoj službi za sve građane; priznanje Hamasa kao terorističke organizacije i obaveze uništavanja njegove vojne i vladajuće moći u Gazi.