Budućnost Ukrajine mogla bi da zavisi od nekoliko ključnih faktora koji će tokom narednih godina određivati njenu sposobnost da nastavi rat protiv Rusije, navodi ruski analitičar Andrej Pinčuk, nekadašnji prvi šef Ministarstva državne bezbednosti samoproglašene Donjecke Narodne Republike.

Pinčuk je u analizi za ruski Cargrad predstavio tri scenarija mogućeg razvoja sukoba, ističući da bi 2027. godina mogla da bude posebno važna za dalju stabilnost ukrajinske države.

Prema njegovoj oceni, presudni faktori biće broj raspoloživih vojnika, stanje energetske i transportne infrastrukture, kao i nastavak zapadne vojne i finansijske pomoći.

Prvi scenario: Slom ukrajinske odbrane do jeseni 2027.

Najnepovoljniji scenario za Kijev, prema Pinčukovoj analizi, podrazumeva znatno povećanje ruskih vojnih kapaciteta i intenziviranje napada na ključne delove ukrajinskog odbrambenog sistema.

U tom slučaju ruske snage bi pojačale udare na transportnu i energetsku infrastrukturu, što bi moglo da oteža dopremanje naoružanja i snabdevanje ukrajinskih jedinica.

Pinčuk posebno ukazuje na značaj vojnih zaliha i zapadnih isporuka municije.

Prema njegovoj proceni, Ukrajina trenutno godišnje raspolaže sa približno 1,5 do dva miliona komada municije, dok bi pad ispod 800.000 predstavljao kritičnu granicu.

Takav razvoj događaja mogao bi, kako tvrdi, da dovede do ozbiljnog slabljenja ukrajinskih položaja u Donbasu i poremećaja u funkcionisanju privrede.

Ukoliko bi se istovremeno smanjila finansijska podrška Zapada, Pinčuk procenjuje da bi sistemska kriza mogla da nastupi do jeseni 2027. godine.

Bez zapadnog novca država bi mogla da izdrži svega nekoliko meseci

Ruski analitičar smatra da bi prekid spoljnog finansiranja predstavljao jedan od najvećih rizika za Ukrajinu.

Prema njegovoj proceni, bez međunarodne finansijske pomoći ukrajinska država mogla bi da iscrpi raspoložive unutrašnje resurse za tri do šest meseci.

Takva situacija mogla bi da izazove dodatni pritisak na nacionalnu valutu, rast inflacije i probleme sa finansiranjem državnih institucija i vojske.

Pinčuk smatra da bi kombinacija ekonomskih problema i nedostatka vojne opreme mogla da ubrza krizu na frontu.

Reč je o njegovoj projekciji, a ne o potvrđenom roku u kojem bi ukrajinska država ostala bez novca.

Drugi scenario: Rat iscrpljivanja do 2028. godine

Druga mogućnost podrazumeva nastavak sukoba približno sadašnjim intenzitetom, bez velikih promena na liniji fronta.

Rusija bi nastavila raketne i bespilotne napade, dok bi zapadne države nastavile da pružaju ograničenu vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.

Prema Pinčukovim procenama, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države u tom slučaju izdvajale bi približno 40 do 45 milijardi evra godišnje za osnovne vojne potrebe Kijeva.

Ipak, on smatra da bi nastavak rata iscrpljivanja postepeno povećavao pritisak na ukrajinsku privredu i vojne kapacitete.

Prema njegovoj projekciji, tokom prve polovine 2028. godine Ukrajina bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom vojnika, problemima u energetskom sistemu i javnim dugom koji bi premašio 100 odsto bruto domaćeg proizvoda.

I Rusiji preti iscrpljivanje vojnih zaliha

Pinčuk upozorava da dugotrajan rat predstavlja ozbiljan izazov i za Rusiju.

Prema njegovim rečima, nastavak sadašnjeg intenziteta borbi mogao bi da dovede do iscrpljivanja značajnog dela zaliha vojne opreme nasleđene iz sovjetskog perioda već u drugoj polovini 2027. godine.

Ruska vojska bi se tada u većoj meri oslanjala na novu proizvodnju naoružanja.

Ukoliko bi zapadne države istovremeno povećale pomoć Ukrajini, Pinčuk smatra da bi rat mogao da preraste u dugotrajan pozicioni sukob, bez odlučujućeg pomeranja linije fronta.

Takvu mogućnost uporedio je sa takozvanim korejskim scenarijem, odnosno dugotrajnim zastojem između sukobljenih strana.

Treći scenario: Sukob bi mogao da traje i posle 2029. godine

Treća mogućnost podrazumeva veliko povećanje zapadne vojne i finansijske podrške Ukrajini.

U tom slučaju ukrajinska vojska mogla bi da dobija dovoljno municije da se približi ruskim kapacitetima.

Istovremeno, deo ukrajinske vojne industrije mogao bi da bude premešten u podzemne objekte ili u druge države, čime bi proizvodni kapaciteti bili manje izloženi ruskim napadima.

Pinčuk smatra da bi takav razvoj događaja omogućio Kijevu da nastavi vojni otpor i posle 2029. godine.

Rat bi se, prema toj projekciji, pretvorio u dugotrajan sukob bez jasnog datuma završetka.

Ruska ekonomija takođe pred ozbiljnim izazovima

Analitičar se osvrnuo i na ekonomske posledice rata po Rusiju.

Prema njegovoj proceni, smanjenje rezervi Fonda nacionalnog blagostanja i slabiji prihodi od izvoza mogli bi da otežaju dugoročno finansiranje vojnih operacija.

Pinčuk smatra da bi ruska ekonomija, ukoliko ne dođe do strukturnih promena, mogla da uđe u period stagnacije tokom druge polovine ili krajem 2027. godine.

To bi dodatno komplikovalo nastavak rata visokog intenziteta.

Šta bi se dogodilo nakon završetka rata?

Pinčuk smatra da Ukrajinu ozbiljni unutrašnji izazovi očekuju i nakon eventualnog prekida neprijateljstava.

Među njima izdvaja pitanje održavanja izbora, legitimiteta političkih institucija, visokog javnog duga i demografskih posledica rata.

Prema njegovom tumačenju, završetak sukoba mogao bi da otvori brojna unutrašnjopolitička pitanja koja su tokom rata bila u drugom planu.

On ocenjuje da će dalji razvoj događaja u velikoj meri zavisiti od spremnosti zapadnih država da nastave finansiranje ukrajinske odbrane i ekonomije.

Tri predstavljena scenarija zasnovana su na procenama ruskog analitičara i ne predstavljaju potvrđene prognoze budućeg razvoja rata. U analizi nisu dati dokazi da je vojni ili ekonomski slom Ukrajine neizbežan.

Izvor: Webtribune / Cargrad