Prema analizi hrvatskog „Indeksa“, ključne odluke mogle bi da budu donete u direktnim razgovorima Vašingtona, Moskve i Pekinga, dok bi Evropa ostala izvan glavnog pregovaračkog kruga.

Ukrajina odbila predlog o Donbasu, razmena zarobljenika jedini konkretan rezultat

Jedna od glavnih tema razgovora u Abu Dabiju bila su teritorijalna pitanja. Prema izveštaju Rojtersa, Moskva je insistirala na tome da Ukrajina prepusti preostali deo Donbasa koji je još pod kontrolom Kijeva, ali je ukrajinska strana takav zahtev odbila.

Pregovori su završeni bez proboja u ključnim pitanjima, ali je postignut načelni dogovor o velikoj razmeni zarobljenika. Američki izaslanik Džared Kušner ocenio je da bi mogla da bude reč o najvećoj razmeni od početka rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira na tome da svaki dogovor mora da obuhvati bezbednosne garancije za njegovu zemlju. Kijev traži i dugoročnu finansijsku podršku kako bi mogao da održava snažne oružane snage i nakon eventualnog prekida sukoba.

Evropa strahuje da će velike sile odlučivati bez nje

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da se o budućoj bezbednosti Evrope dogovaraju Vašington i Moskva, uz učešće Pekinga, dok evropske države ne budu imale odgovarajuću ulogu.

Upravo na taj problem ukazuje i analiza „Indeksa“, prema kojoj Rusija želi da pregovore o Ukrajini proširi na pitanje šire bezbednosne arhitekture Evrope. Moskva nastoji da o tim pitanjima razgovara direktno sa SAD, dok su evropski predstavnici tokom susreta u Abu Dabiju bili uključeni u odvojene razgovore.

Ipak, situacija se menja. Kušner je 13. novembra izjavio da su se Rusija i Ukrajina saglasile da evropske države budu uključene u narednu rundu pregovora. Zelenski je pozdravio takav razvoj događaja, dok je američki izaslanik najavio da će se razgovarati i o evropskoj bezbednosti, a ne samo o teritorijalnim pitanjima.

Da li se sprema novi susret Trampa, Putina i Sija?

Dodatnu pažnju privlači mogućnost trojnog susreta Donalda Trampa, Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga na marginama samita APEK-a, koji se 18. i 19. novembra održava u kineskom Šenženu.

Tramp je 8. novembra izjavio da očekuje susret sa Putinom i Sijem tokom boravka u Kini. Prema njegovim rečima, razgovori bi mogli da obuhvate više tema, među kojima su okončanje rata u Iranu i nuklearno razoružanje. Rojters je preneo i da je Putin ranije predložio da se takav sastanak iskoristi za razgovore o završetku rata u Ukrajini.

Međutim, trojni sastanak još ne treba predstavljati kao definitivno potvrđen događaj. Kina je saopštila da je u komunikaciji sa relevantnim stranama o mogućem susretu lidera tri države, ali to samo po sebi ne znači da je sastanak dogovoren.

Ukrajinski šef diplomatije Andrij Sibiha upozorio je da bi razgovori o Ukrajini bez njenog učešća mogli da ohrabre Moskvu da nastavi rat. Zbog toga se u evropskim prestonicama sa posebnom pažnjom prati mogućnost da se o budućnosti Ukrajine i bezbednosnom poretku kontinenta razgovara na sastanku velikih sila.

Poređenja sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine, na kojoj su pobedničke sile razgovarale o posleratnom uređenju Evrope, već se pojavljuju u političkim analizama. Ipak, za sada je reč o mogućem diplomatskom susretu, a ne o dogovoru o novoj podeli sveta.