Dok se diplomatski kontakti između Moskve, Kijeva i Vašingtona nastavljaju, u Briselu još nema odgovora na jedno važno pitanje – ko bi uopšte mogao da predstavlja celu Evropu u razgovorima sa Vladimirom Putinom?

Prema analizi Politica, evropski lideri odustali su od ideje da pronađu jednu osobu koja bi preuzela ulogu glavnog pregovarača u ime kontinenta. Umesto pojedinca, odlučeno je da evropske interese zastupa pregovarački tim, što je samo pokazalo koliko je teško usaglasiti stavove država koje imaju različite političke, vojne i ekonomske interese.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove sedmice zatražio je od Evrope da u roku od nekoliko dana odredi svog predstavnika za pregovore. Pritom je nagovestio da bi više voleo da to bude jedna osoba, pa čak i da ima svog favorita, čije ime nije želeo da otkrije.

Međutim, evropski lideri na sastanku u Dablinu odlučili su drugačije. Dogovoreno je da pregovore vodi grupa E5, koju čine Nemačka, Francuska, Poljska, Italija i Velika Britanija, uz predstavnike Evropske komisije i Evropskog saveta.

Evropa nije supersila sa jednim centrom odlučivanja

Politico navodi da je potraga za jednim evropskim pregovaračem postala svojevrsna politička opsesija u Briselu, ali da je pritom zanemarena osnovna prepreka – Evropa nema jedinstvenu političku i vojnu strukturu koja bi mogla da donosi odluke u ime svih država.

„Razlog zbog kojeg Evropa nije našla jednu osobu koja može predstavljati celu Evropu jeste to što Evropa nije superdržava“, rekao je jedan evropski diplomata za Politico.

Problem je u tome što različite institucije imaju različita ovlašćenja. Evropska komisija ne može samostalno da pregovara o budućoj bezbednosnoj arhitekturi kontinenta, jer su ta pitanja u nadležnosti članica NATO-a i nacionalnih vlada. Sa druge strane, NATO, Pariz i Berlin ne mogu u ime Evropske unije da odlučuju o sankcijama ili budućem članstvu Ukrajine u Uniji.

Dodatnu komplikaciju predstavlja činjenica da evropske interese ne čine samo stavovi članica EU. U čitav proces uključene su i Velika Britanija, Norveška, Turska i Moldavija.

Jedan od diplomata posebno je ukazao na problem davanja konkretnih obećanja.

Ko može da obeća slanje vojnika u Ukrajinu u ime svih evropskih država? Ko može da garantuje milijarde evra za finansiranje budućih bezbednosnih aranžmana? Upravo zbog takvih pitanja teško je pronaći jednog čoveka koji bi imao ovlašćenja da govori u ime svih.

Nije problem samo ko će pregovarati, već i šta Evropa uopšte želi

Prema analizi Politica, još veći problem od izbora pregovarača predstavlja nepostojanje jedinstvenog evropskog stava o tome šta bi trebalo da bude cilj razgovora sa Moskvom.

Američki i ukrajinski predstavnici žele da Evropa bude za pregovaračkim stolom jer smatraju da bi razgovori o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta mogli da podstaknu Rusiju na saradnju.

Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski izjavio je da je upravo evropski bezbednosni okvir bio jedna od glavnih tema razgovora u Abu Dabiju.

Ipak, evropske države nemaju jedinstven pristup ovom pitanju. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas smatra da ne bi trebalo razgovarati o široj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, raspoređivanju snaga NATO-a i budućem vojnom prisustvu dok se ne završe pregovori o mirovnom sporazumu za Ukrajinu.

Sa druge strane, pojedini evropski zvaničnici pokazali su spremnost da se o ovim pitanjima razgovara paralelno.

To znači da Evropa još nije usaglasila ni redosled poteza, a kamoli konačne uslove koje bi iznela pred Moskvu.

Čak je i Vašington ukazao na evropski problem

Posebno zanimljiva bila je izjava Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa i jednog od njegovih izaslanika u diplomatskim razgovorima.

Nakon završetka pregovora u Abu Dabiju, Kušner je ukazao na dvostruki problem sa kojim se suočava evropska strana.

Kada bi Evropa mogla da odredi jednu osobu koja bi govorila u njeno ime, to bi bilo veće dostignuće nego naterati Ruse da je uključe u pregovore – rekao je Kušner.

Tako se evropska ambicija da bude nezaobilazan učesnik pregovora o budućnosti Ukrajine suočila sa sopstvenim ograničenjima. Dok Vašington vodi direktne razgovore sa Moskvom i Kijevom,

Brisel još pokušava da usaglasi ko će govoriti u ime Evrope i kakvu će poruku uopšte preneti Vladimiru Putinu.