U intervjuu za Blumberg, Kameron je rekao da ne želi ponovno otvaranje debate o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, ocenjujući da bi London trebalo da se usredsredi na izgradnju što boljih odnosa sa evropskim partnerima.

"Ne mislim da ekonomski problemi koje danas imamo imaju bilo kakve veze sa Bregzitom", rekao je Kameron, koji je vodio britansku vladu od 2010. do 2016. godine.

On je naveo da je i dalje uveren da je za Veliku Britaniju bilo bolje da ostane članica EU, ali da je, nakon referendumske odluke građana, najvažnije razvijati partnerstvo sa evropskim zemljama.

Kameron je ocenio da bi pokretanje nove debate o povratku u EU moglo da oslabi pregovaračku poziciju Londona i oteža postizanje povoljnijih sporazuma sa Briselom.

Komentarišući mogućnost ponovnog raspisivanja referenduma o članstvu u EU, Kameron je rekao da za velike političke promene referendumi mogu da imaju važnu ulogu, ali je istakao da je Velika Britanija parlamentarna demokratija.

Bivši premijer osvrnuo se i na period političke nestabilnosti nakon referenduma 2016. godine, priznajući da žali zbog dugotrajnog perioda neizvesnosti i čestih promena na čelu vlade.

"Želim da naša zemlja ponovo ima osećaj stabilnosti", rekao je Kameron.

Dodao je i da bi bio spreman da ponovo preuzme neku funkciju u državnoj službi ukoliko bi njegova Konzervativna partija ili neko drugi to od njega zatražili.

On je naveo da mu je povratak u vladu, kada je 2023. godine imenovan za ministra spoljnih poslova, predstavljao veliko zadovoljstvo i da bi ponovo prihvatio angažman u javnoj službi.

"Apsolutno sam na raspolaganju", rekao je Kameron odgovarajući na pitanje da li bi bio spreman da se vrati u vladu ukoliko liderka konzervativaca Kemi Badenoh postane premijerka.

Dodao je da ne mora da bude na čelu vlade i da bi mu odgovaralo da bude deo tima.

Govoreći o migracionoj politici, Kameron je podržao stav Badenoh da bi Velika Britanija trebalo da razmotri izlazak iz Evropske konvencije o ljudskim pravima ukoliko bi to bilo neophodno za zaustavljanje ilegalnih migracija.

Prema njegovim rečima, politički centar u Velikoj Britaniji nije učinio dovoljno da reši problem ilegalnih migracija, što je doprinelo jačanju populističkih pokreta.

"Moramo da učinimo sve što je potrebno da zaustavimo male čamce i ilegalne migracije", rekao je Kameron, aludirajući na dolaske migranata preko Lamanša.

U intervjuu je govorio i o ličnom iskustvu sa Alchajmerovom bolešću, od koje je bolovala njegova majka Meri, koja je preminula 2025. godine i najavio da se kroz podkast-serijal "Ending Alzheimer's", koji počinje da se emituje 16. novembra, bavi napretkom nauke u dijagnostikovanju i lečenju ove bolesti.

On je izrazio optimizam da bi u budućnosti testovi krvi mogli da omoguće rano otkrivanje Alchajmerove bolesti, možda već oko 2030. godine, kao i razvoj preventivnog leka.

"Moja vizija je jednostavna. Ljudi će u pedesetim godinama odlaziti kod lekara i raditi analizu krvi koja će pokazati znake Alchajmerove bolesti. Postojaće pilula za visok holesterol, koja će sprečavati pojavu bolesti", rekao je Kameron

 Istakao je da je tokom svog premijerskog mandata 2012. godine pokrenuo inicijativu da Velika Britanija postane svetski lider u istraživanju demencije, dodajući da ga je majčina bolest dodatno motivisala da se posveti tom pitanju.

Govoreći o svojoj političkoj zaostavštini, Kameron je priznao da njegova vlada nije uspela da reši problem visokih troškova dugotrajne nege, ocenjujući da porodice koje brinu o obolelima često snose ogroman finansijski teret.

U intervjuu se osvrnuo i na rat u Gazi, navodeći da je kao šef britanske diplomatije više puta razgovarao sa izraelskim zvaničnicima o potrebi omogućavanja humanitarne pomoći i zaštite civila.

Kameron je rekao da je Velika Britanija uvela sankcije i zabrane putovanja izraelskim doseljenicima, ali je branio odluku da se ne ide dalje sa ograničavanjem izvoza oružja, ocenjujući da bi takav potez imao ograničen praktični efekat.

Kameron je bio britanski premijer od 2010. do 2016. godine, a ostavku je podneo nakon što su građani na referendumu 23. juna 2016. glasali za izlazak zemlje iz Evropske unije, prenosi Tanjug.

BONUS VIDEO

1