Na samitu u Kazanju u oktobru 2024, lideri BRIKS+ pozvali su još 13 zemalja da se pridruže kao partneri. Nove partnerske države

-a koje su prihvatile poziv su Belorusija, Bolivija, Kuba, Kazahstan, Malezija, Tajland, Uganda, Nigerija, Alžir i Uzbekistan. Početkom januara 2025. Indonezija, četvrta zemlja po broju stanovnika na svetu, pridružila se BRIKS-u kao punopravna članica, čime je postala prva država jugoistočne Azije koja se pridružila bloku, kao i deseta članica BRIKS-a.

Zajednički BDP zemalja članica BRIKS-a čini više od 41 odsto globalnog BDP-a. 

Bruto domaći proizvod je merenje vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji u jednoj godini. Međutim, ako pogledate sastav BDP-a u SAD, stvarna proizvodnja opipljivih proizvoda koji su ljudima potrebni za život je samo oko 10 odsto njenog BDP-am, dok oko 21 odsto američkog BDP-a dolazi iz FIRE sektora (finansije, osiguranje i nekretnine), piše za RT geopolitički analitičar Dereže Jimeru.

Zemlje BRICS+ čine skoro polovinu globalnog

-a u oblastima kao što su proizvodnja hrane, proizvodnja energije i javno zdravlje, kada se meri paritetnom kupovnom moći (PPP).

BDP odražava vrednost svih dobara i usluga koje proizvode zemlje u globalnom smislu, dok se BDP po PPP fokusira na ono što se novcem može kupiti u svakoj zemlji.

Kada je reč o proizvodnji hrane, BRIKS+ je postao ključni igrač, kao i u proizvodnji energije, plus polovina najvećih proizvođača nafte su članice BRIKS+.

Uz dodatak

, Irana i, potencijalno, Saudijske Arabije, proširena grupa BRICS+ bi uključivala tri najveća svetska izvoznika nafte i činila bi 42 odsto globalne ponude nafte.

Proizvodne mogućnosti BRICS+ su ojačane ulaganjima u tehnologiju i infrastrukturu, povećavajući produktivnost u različitim sektorima kao što su automobilska industrija, elektronika, tekstil i farmaceutski proizvodi.

Uz to, revolucionarni kineski proces brzog pravljenja gvožđa poboljšava efikasnost i smanjuje troškove. Zemlje BRIKS+ takođe igraju značajnu ulogu u globalnoj proizvodnji takozvanih kritičnih minerala. Njihov doprinos tržištu gvozdene rude, bakra i nikla je značajan.

Konkretno, zemlje BRIKS+ su vodeći proizvođači rude gvožđa, Rusija i Indonezija su istaknute u proizvodnji nikla, metala koji je ključan za proizvodnju baterija i nerđajućeg čelika.

Kina ne samo da vodi u proizvodnji retkih zemnih metala, već takođe igra ključnu ulogu u globalnom lancu snabdevanja mikroprocesorima. Ova dominacija omogućava Kini da ima značajan uticaj na različite visokotehnološke industrije širom sveta.

Doprinos

globalnoj ekonomiji stalno raste, a štaviše, sektori u kojima grupa ima jake pozicije su ključni, od poljoprivrede i proizvodnje hrane do energetike. Ovo stvara čvrstu osnovu za stabilan rast političke uloge grupe, a istovremeno produbljuje veze između njenih članica i partnerskih država, zaključuje analitičar.

Bonus video:

Alo/RT Balkan