Tokom čitave kampanje, DPS je pokušavao da demonizuje

, koristeći sve moguće napade – od medijskih do ličnih. Ipak, umesto da oslabe njegovu poziciju, time su samo dodatno motivisali njegove pristalice. Kovačević je ostao dostojanstven i koncentrisan na ono što zna najbolje – konkretne rezultate, planove za razvoj grada i autentičnu komunikaciju s građanima, prenosi .

Njegov mandat obeležen je projektima koji su doeli vidljive promene – u saobraćajnoj infrastrukturi, u uređenju javnih prostora, kao i u otvaranju prostora za mlade, kulturu i preduzetništvo. Umesto političkog marketinga, biračima je ponudio rad. I birači su to znali da cene.

DPS – partija u rasulu, rezultat kao dimna zavesa

I dok je Kovačević gradio,

je – lutao. U nedostatku jasne ideje i liderstva, stranka je delovala zbunjeno. Čak i ono što su uspeli da osvoje – blizu 40% podrške – ne može se pripisati kampanji, već lično Milu Đukanoviću, koji, iako samo počasni predsednik, i dalje jedini nosi političku težinu unutar stranke.

Upravo zato sve češće se s vana čuje stav da bi povratak Đukanovića na čelo mogao biti jedini pravac – ne zato što je to dugoročno rešenje, već zato što bez njega DPS deluje izgubljeno.

Ipak, čak ni njegov povratak ne garantuje oporavak, jer su problemi partije dublji od imena koje je na vrhu.

Najporaznija činjenica za DPS jeste da su sve karte bacili na Nikšić. Sve oči, resursi, izjave, javni nastupi i PR napori – sve je bilo usmereno na jedan jedini grad. I opet su izgubili. Građani su izabrali opciju koja im nudi stabilnost i perspektivu, a ne partiju koja još uvek živi u prošlosti i pokušava da maskira poraz kao uspeh.

Marko Kovačević je još jednom dokazao da politička ozbiljnost, posvećenost i konkretan rad nadilaze stranačke mašinerije i PR kampanje. DPS je pokušao da predstavi poraz kao pobedu, ali birači

nisu naivni – oni su nagradili ono što vide svakog dana, na ulicama svog grada.

A to su – rad i rezultati. Kovačević ostaje, DPS traži sebe. A Nikšić ide napred.

Bonus video: