„To smirivanje je bio potez u korist Crne Gore, za mir u Crnoj Gori i za budućnost Crne Gore“, kazao je Bulatović.

On je napravio paralelu i sa njegovim pokojnim dedom Radošem Bulatovićem, poslednjim crnogorskim komitom, i da se to dovodi u kontekst sadašnjice – da se đed zalagao za jedno a on za drugo.

„Dostojni smo i jedan i drugi, dostojni su i naši životi u borbi za slobodu. Ta priča o poslednjem komiti koga su ubili žandari 1929. godine zajedno sa njegovim bratom Dragom se napravila nakon rascepa jedinstvenog DPS-a sa narativom da sam nedostojan svog đeda. Ja se njime ponosim“, kazao je Bulatović.

U

nikada nije bilo onoga je li neko protiv Srbije, već su se zeleni i bijeli sporili oko karaktera ujedinjenja.

„Zeleni, koji su podržavali

nisu bili protiv ujedinjenja. Potpuno mislim da je sudbina dodelila meni da vodim Blok za zajedničku državu i mislim da nisam izdao đeda. Nije ovo bio referendum za i protiv Crne Gore. Posle decenija, došlo je do izmene državno pravnog statusa. u SFRJ je bila Republika članica, u SRJ je bila članica federacije, imali smo i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora dakle imali su državu“, kazao je Bulatović.

On dodaje da je gnusna politička prizemnost bila ta da se

borio za Crnu Goru.

„Ostvarena je nezavisnost, ali stolica u UN-u nije bio cilj Bloka za nezavisnost. Neka građani pogledaju – to je bila borba za vlast tadašnjeg režima, da osvoje na osnovu pokradenog referenduma novu vlast, da bi nastavili započeti proces pljačke građana, i razvijanje organizovanog kriminala. To je pre bio problem oko šverca cigareta, a kasnije i šverca droge“, kazao je Bulatović.

Jasno je i danas da je stvoren ogroman kapital onih ljudi koji su u socijalizmu bili međusobno jednaki, a da se taj kapital i danas vrti po Crnoj Gori.

Bonus video: