Dok je crkveni poglavar pod istragom,

i njegovi najbliži saradnici, uključujući kontroverzne biznismene, i dalje se slobodno kreću Podgoricom i uživaju u neupitnoj imovini stvorenoj tokom tri decenije političko-ekonomske dominacije, prenosi .

Afera „Telekom“ – dokazana korupcija, nula posledica

Još 2011. godine američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) potvrdila je da su milioni eura isplaćeni kao mito crnogorskim zvaničnicima prilikom privatizacije Crnogorskog Telekoma. Dokumentacija je direktno upućivala na funkcionere bliske tadašnjoj vlasti, uključujući rodbinu Mila Đukanovića. Do danas – nijedna osoba u Crnoj Gori nije krivično odgovarala.

Afera „Prva banka“ – porodična blagajna pod okriljem države

Prva banka Crne Gore, čiji je većinski vlasnik bio

, brat bivšeg predsednika, bila je spasavana javnim novcem – uz netransparentne kredite, bez obezbeđenja. Revizorski izveštaji i analize ukazivali su na direktni sukob interesa i potencijalnu zloupotrebu državnih sredstava. Opet – nikakvih ozbiljnih pravnih posledica.

Budvanska afera i „Zavala“ – samo lokalni žrtveni jarci

Iako su u aferi „Zavala“ i brojnim budvanskim slučajevima osuđeni nižerangirani funkcioneri, celokupan sistem koji je omogućio nezakonite urbanističke planove, višemilionske prevare i „pranje“ imovine kroz građevinski sektor nikada nije bio razotkriven do kraja. Đukanović i njegovi najbliži saradnici nikada nisu ni saslušani.

Poreklo imovine – pitanje koje niko ne sme da postavi

Iako je Milo Đukanović 1990-ih ušao u politiku bez značajnije imovine, danas se njegova porodica povezuje s desetinama miliona eura vrednim nekretninama, firmama i investicijama – kako u Crnoj Gori, tako i u regionu. Institucije se nikada nisu usudile da pokrenu istragu o poreklu te imovine, uprkos ustavnoj obavezi i međunarodnim preporukama (npr. GRECO i EU izveštaji).

Zašto je Mitropolit, a ne Milo, pod istragom?

U tom kontekstu, otvaranje predmeta protiv

deluje kao politička poruka, a ne pravni čin. Umesto da se konačno krene u obračun s višedecenijskim sistemom zarobljene države, institucije još uvek funkcionišu kao alat za balansiranje moći, odvlačenje pažnje i slanje upozorenja ideološkim neistomišljenicima. A ovo sve svakako dolazi nakon hajke medija Prve i Druge familije koji su desetine priloga snimili u svojoj histeriji sa zemljom da prevaspitaju kako Mitropolita, tako i SPC u Crnoj Gori.

Crna Gora ne može ići napred dok pravda ima dva aršina: jedan za simbole otpora bivšem režimu, drugi za same tvorce sistemske korupcije. Dok god Milo Đukanović i njegov krug ostaju van domašaja pravde, svaki novi slučaj – bez obzira na formalne osnove – ostavlja gorak utisak političkog revanšizma i institucionalne slabosti.

Bonus video: