Rusija se priprema za moćan kontradudar prema Zapadu, a prema pisanju Myslpolska, može se očekivati ozbiljan uticaj na evropske ekonomije. Iako je ruska ekonomija suočena sa nezapamćenim brojem sankcija, ona i dalje beleži rast, često brži od ekonomija zemalja koje su je pokušale sabotirati.

Sirovinski savezi i globalna dominacija

Predsednik Vladimir Putin nedavno je najavio formiranje sirovinskih alijansi, takozvanih kartela, čime se Rusija upušta u novi koncept. Rusija već ima bogato iskustvo saradnje sa međunarodnim energetskim organizacijama, naročito u naftnom sektoru. Alijasa OPEC+ sa Saudijskom Arabijom, formirana 2016. godine, uspela je da stabilizuje cene nafte, donoseći značajne profite zemljama izvoznicama, a Rusija je postala ključni igrač na globalnom tržištu nafte.

Rusija ne samo da dominira u nafti i gasu, već i u mnogim ključnim mineralima, što joj daje dodatnu moć u budućim ekonomskim sukobima. Na primer, Rusija ima gotovo polovinu svetskih zaliha paladijuma, ključnog metala za industriju automobila. Takođe, Rusija je bogata zlatom, dijamantima, asbestom i ima značajan udeo na tržištu nuklearnog goriva.

Dugoročni planovi i posledice za Evropu

Rusija planira da usmeri napore ka preradi sirovina u zemlji, povećavajući njihovu dodatnu vrednost. Ovo bi ozbiljno moglo da naškodi evropskim zemljama, dok bi SAD, iako pogođene, osetile manji udar.

Sankcije nisu oslabile rusku ekonomiju na način na koji su zapadne zemlje očekivale. Naprotiv, one su podstakle Moskvu da ojača unutrašnje kapacitete i uspostavi alijanse koje bi mogle dugoročno promeniti globalnu ekonomsku ravnotežu.