U trenutku kada

javno upozorava na opasnosti od ekstremizma, a u Briselu drži lekcije o "evropskim vrednostima", iza bine u Zagrebu šrafe se skele za koncert izvođača koji je, kako pišu Nemci, blizak upravo tom – neonacističkom miljeu.

Firma "Mojo Rental", u većinskom vlasništvu "Evago holdinga" iz Bavarske, zadužena je za ozvučenje, rasvetu i sve ono što jedan koncert sa 700 zvučnika i 30 kamiona opreme čini "mega-događajem". Na upite novinara o učešću u ovom, najblaže rečeno, ideološki toksičnom spektaklu - nema odgovora. Ćute i Goran Marinčić i Patrik Bauer, direktori firmi koji nose sve, osim odgovornosti.

Ćutanje nije strano ni

menadžerima, a jedan od njih je, podseća "Korektiv", bivši agent hrvatske tajne službe i bivši direktor Policijske akademije. Kada je njegovom štićeniku otkazan koncert u Berlinu 2014. zbog protesta, poručio je novinarima:

"Borba protiv vas još nije gotova".

Evropa zatvara vrata, Zagreb otvara bine

Dok su koncerti Tompsona godinama redovno zabranjivani širom Evrope – od Švajcarske, preko Holandije do Austrije – u Zagrebu se priprema spektakl ranga državne proslave. U Štutgartu su ga otkazali zbog "opasnosti po javni red", ali u glavnom gradu Hrvatske, gradonačelnik Tomislav Tomašević pere ruke:

"Tompson nije moj izbor ni kad je reč o politici ni muzici. Ali nisam ni za zabrane koncerata".

To je ona čuvena evropska tolerancija koja se, izgleda, završava tačno tamo gde počinje desnica. Kad nosiš crnu košulju, ali sviraš dovoljno glasno, odjednom si kulturni fenomen.

Normalizacija mržnje pod reflektorima

Nemački novinar Žan Peters podseća publiku: Tompson nije tek kontroverzni izvođač, već simbol normalizacije mržnje u pesmi. Sa advokatom Davorinom Karačićem i Markusom Frntićem, poznatim licem nemačke neonacističke scene, fotografisan je još 2021. godine. To nije greška. To je program.

Zoran Pusić iz Antifašističke lige Hrvatske jasno kaže: Tompsonova muzika ne promoviše ljubav prema domovini, već mržnju prema drugom i drugačijem - Srbima, Jevrejima, Romima.

A kada se ta mržnja pakuje u LED ekrane i diže na pozornicu, više nije pitanje ukusa, već bezbednosti.

Dok se u

priprema scenski spektakl sa 2.000 članova obezbeđenja i tehnikom vrednom stotine hiljada evra, jedno pitanje ostaje da visi u vazduhu: ko će na kraju skupo platiti ovu pesmu? Jer istorija je već pokazala - kad Nemačka obezbeđuje binu, a pesma počinje sa "Za dom spremni", kraj ne mora svima biti zabavan...

Bonus video:

Alo/RT Balkan