Prošlo je skoro mesec dana otkako se oglasila spisateljica Vedrana Rudan, koja mesecima vodi borbu s opakom bolešću.

Novi tekst „Svanuo nam je“, objavljen na njenom blogu, još jednom donosi njen prepoznatljiv pogled na društvenu i političku stvarnost u kojoj izražava frustraciju zbog stanja nacije koja se, kako Rudan vidi, raduje hlebu i igrama dok tone sve dublje u siromaštvo, apatiju i manipulaciju.

Rudan pri tom pevača Marka Perkovića Tompsona koristi kao metaforu nacionalnog „analgetika“ – simbola koji briše bedu, beznađe i obespravljenost.

- Jesam li luda? Svakog dana po portalima vrišti vest kako će Tompson na Hipodromu pevati pred 500.000 ljudi, toliko karata je prodato i tako će Hrvatska po ko zna koji put postati prvak sveta. Ovaj put ne uz pomoć depiliranih muških nogu nego ćemo ući u istoriju glasom heroja Domovinskog rata“, započela je

, koja dalje problematizuje mogućnost održavanja Tompsonovog koncerta 5. jula na zagrebačkom Hipodromu.

 

- Ali…

. Hrvati po ko zna koji put lažu sami sebe i lože se na gluposti. Da bi se mogao organizovati takav skup sa tolikom publikom na Hipodromu, morali bi dežurati svi hrvatski lekari, koliko hitne pomoći bismo morali da pozajmimo od susednih zemalja, nemamo policije dovoljno ni za održavanje reda u gradu sa manje stanovnika. Tih pola miliona srećnika mora negde da sere, piški, spava, jede… Zagreb ima oko 750.000 stanovnika i jednostavno nije spreman za toliku količinu sranja. Rok in Rio je jedan od najvećih festivala na svetu. Na prvom je bilo 1,38 miliona ljudi u deset dana, na drugom (10 dana) i četvrtom (7 dana) po 700.000, a na trećem (7 dana) 1,2 miliona. Svaki koncert imao je niz poznatih svetskih muzičara. Kapirate? - piše Rudan.

"Dobili smo odgovor na hrvatsko pitanje svih pitanja"

- Nema veze, ulaznice su prodane, brojka se vrti a mi smo dobili odgovor na hrvatsko pitanje svih pitanja – šta Hrvaticu i Hrvata može da izvuče iz kuće i natera da zaborave gde žive. Svi koji budu na Hipodromu će pevati i igrati i boleće ih ku*ac, Tompsone, care, što nastavnici rado štrajkuju a ministar veterine mesečno mlati hiljade evra. Severina je sve napisala - ističe dalje spisateljica i nastavlja:

- Čovek koji je pre pedeset godina bez problema mogao da izvuče tele iz krave danas u sedamdeset trećoj jedino zna kako da iz nastavnika i profesora izvuče dušu. Naš Veliki Vođa, veliko, zadriglo nešto, poziva na rat iako je imao priliku dok je bio mršav da ide u borbu. Nije. Ne bi ni danas da nas kojim slučajem neko napadne. Zašto bi nas iko napao ovako jadne i prodane, to samo zna on i njegovi pajtaši koji trpaju u džepove provizije od kupovine oružja.“

"Ministar... puca po šumama i ubija neprijatelje koje samo on vidi"

- Ministar…, ne sećam se čega, u gaćama puca po šumama i gorama i ubija neprijatelje koje samo on vidi. Ministar… Treba li uopšte nabrajati svo to telo i sve te ludake koji su dobili šansu da nas prave budalama, bićima gladnim hleba, nesrećnicima bez dostojanstva i elementarnih prava na nešto što liči na život - piše Rudan i ponovo se vraća na Tompsonov koncert.

- A onda, a onda… A onda se pojavi Tompson i izbriše sav naš jad i sve naše muke. Zato bi trebalo nekako organizovati da, ne pola miliona, nego svaki građanin i građanka Hrvatske koji nemaju za ulaznicu – dođu do nje besplatno. Predlažem da HZZO deli putničke karte nama kojima je svega dosta, a Tompson bi trebalo da organizuje koncert u svakom kutku ove evropske sile i spasi nas od depresije i osećaja da nam pomoći nema. Nadam se da u međuvremenu ono debelo čudovište neće uvesti još milion sirotih Ukrajinaca i objaviti rat Rusiji - zaključuje spisateljica.