Russell je uspeo: Australijanac je u Rusiji dobio takozvanu vizu „Shared Values Visa“ (viza zajedničkih vrednosti). Svoje poslednje odlazak u službu dokumentovao je na svom YouTube kanalu „Travelling with Russell“. „Sad imam tri godine da ovde živim, pronađem posao i prebivalište“, govori Russell nakon toga u kameru. Sedam nedelja nakon objave video je pogledalo oko 45.000 ljudi, prenosi Index.hr.

Russell nije jedini koji želi da živi u Rusiji. Na društvenim mrežama postoji još mnogo profila zapadnjaka koji već žive u Rusiji ili to planiraju. Svima im je zajedničko to što društveni razvoj u njihovim matičnim državama – u oblastima poput porodice, religije, LGBTQ prava i migracije – doživljavaju kao previše liberalan i čini im se privlačnim da žive u zemlji sa daleko konzervativnijim pogledima.

Upravo toj grupi namenjena je ruska dozvola boravka koju su već nazvali i „anti-woke“ vizom – „woke“ ovde znači političku svest i angažovanost protiv rasne, polne i društvene diskriminacije. Vizni program je u avgustu 2024. dekretom uveo predsednik Vladimir Putin. U dekretu stoji da viza služi „pružanju humanitarne pomoći osobama koje dele tradicionalne duhovne i moralne vrednosti Rusije“.

U Rusiji je još sve „kao nekad“

Državljani ili osobe sa stalnim boravkom u evropskim državama, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Japanu i nekim drugim zemljama mogu podneti zahtev za rusku „Shared Values Visa“. Ne moraju dokazivati znanje ruskog jezika, poznavanje ruske kulture niti zakona. Ali moraju izjaviti da se ne slažu sa politikom svoje matične države. Viza se u pravilu izdaje na tri godine, ali se može produžiti.

„Pre svega, reč je o simboličkoj politici“, kaže sociološkinja i analitičarka za Rusiju Katarina Blum. Ona smatra da se time šalje poruka u dva pravca – domaćoj ruskoj javnosti i inostranstvu: „Građanima Rusije se vizom i pohvalama zapadnih doseljenika poručuje: ‘Pogledajte, ima ljudi koji dolaze kod nas jer mi nudimo ono što im nedostaje na dekadentnom Zapadu. I oni žele povratak hrišćanskim, izvornim vrednostima.’“

A zapadnom svetu se šalje signal: „‘Možete doći kod nas ako vam sve to smeta. Mi predstavljamo bolje evropsko društvo – Evropu rodoljublja, tradicionalnih vrednosti i u kojoj je jasno gde je mesto muškarcu, a gde ženi – i čega drugde više nema.’“

Rusiji su ljudi potrebni

Blum dodaje i da Rusija nema problema s prihvatanjem takvih osoba, delom i zbog izrazito negativnog demografskog trenda u zemlji. Broj stanovnika Rusije već godinama opada, a ni uz državne podsticaje natalitet ne raste. Ruski napad na Ukrajinu je dodatno doveo do velikih ljudskih gubitaka i dodatnog iseljavanja, naročito mladih Rusa.

U tom smislu su porodice poput Feenstra, koji su se sa osmoro dece doselili iz Kanade u Rusiju, verovatno više nego dobrodošle. Na svojim kanalima na društvenim mrežama detaljno prikazuju svoj novi život. Otac Arend u jednom videu objašnjava: „Rusija je jedna od retkih zemalja koje su još sigurne za tradicionalne, hrišćanske porodice.“ Dodaje i da je u Kanadi bilo sve teže prehraniti porodicu, dok im je u Rusiji mnogo lakše da sastave kraj s krajem.

Te prednosti ističu i platforme koje pomažu pri podnošenju zahteva za vizu „Shared Values Visa“. Na stranici russianresidency.org se potencijalne doseljenike privlači niskim poreskim stopama, besplatnim školovanjem, „izvrsnom“ zdravstvenom zaštitom i niskim troškovima života.

Više propaganda nego reka doseljenika

Iako se na društvenim mrežama i u medijima može steći utisak da na Zapadu ima mnogo onih kojima je tamo „previše“ liberalizma i koji bi radije živeli u društvu u kome vlada „čvrsta ruka“, odziv je relativno skroman. Prema podacima portparolke ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, do maja – dakle devet meseci nakon uvođenja – vizu „Shared Values Visa“ zatražilo je 1.156 osoba. Zanimljivo je da je među njima najviše zahteva – iz Nemačke, čak 224. No to sigurno neće moći biti rešenje za demografske probleme Rusije sa oko 143 miliona stanovnika.

Uprkos skromnom broju kandidata, ruski državni mediji uveliko ističu spremnost Zapadnjaka da dođu živeti u Rusiju i iscrpno izveštavaju o slučajevima koji se mogu smatrati uspešnima. Podržavaju se – pa čak i koordinišu iz Moskve – aktivnosti blogera sa Zapada na društvenim mrežama.

Tako je u martu internet magazin Important Stories izvestio da i ruski kanal Russia Today – koji je na Zapadu uglavnom sankcionisan kao propagandna mašinerija Kremlja – finansira takve nastupe na društvenim mrežama u kojima doseljenici hvale Rusiju i kritikuju Zapad. Prema tom izveštaju, iza kanala „Russian Road“, koji sadrži upravo takve video-snimke, stoje zaposleni ruske državne televizije.

O propagandnoj mašineriji Moskve se već mnogo zna i ona je danas čak agresivnija nego u vreme SSSR-a: tako je Kremlj pokušao da utiče i na ishod izbora u SAD-u lažnim video-snimcima u kojima su navodno učestvovali i profesionalni glumci. I analitičarka Blum vizu „Shared Values Visa“ pre svega vidi kao instrument ruske propagande. Ali napominje da se istovremeno čini da Rusija želi da u zemlju privuče „podobne“ strance sa ciljem ublažavanja demografskih problema.

BONUS VIDEO