Umesto smirene rasprave i suočavanja sa istorijskim činjenicama, društvom dominiraju dvostruki aršini, ideološka histerija i povampireni narativi iz vremena Tita i Mila. Dok se pojedini spomenici zločincima tolerišu decenijama, jedan vojvoda uspeva da uzdrma državni vrh, medije i političke strukture kao da je još živ, što najbolje govori o tome koliko su duhovi prošlosti i dalje prisutni u savremenoj Crnoj Gori.

 

Kolmunu koju je za

 napisao politički nanalitičar, Predrag Petrović, prenosimo u celosti:

Prethodni dani, politička ujdurma i histerija oko podizanja spomenika četničkom vojvodi

pokazala je da komunizam jedino još ,,živi“ i opstaje u Crnoj Gori.

Prethodni dani, politička ujdurma i histerija oko podizanja spomenika četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću pokazala je da komunizam jedino još ,,živi“ i opstaje u Crnoj Gori.

Komunizam je u Titovoj Jugoslaviji dominantno sve radio da pod okriljem bratstva i jedinstva što više stigmatizuje Srbe, da im skrati administrativne granice, koje su u Jajcu već značajno skraćene na štetu srpskog naroda, i da ih u konačnom proglasi kriivima za sve i svašta.

Ista ta mantra danas opet postaje dominanta iako su se mnogi posle tridesetoga avgusta ponadali da Srbi i SPC više neće biti krivci za sve  i da će Crna Gora postati zemlje sa istim pravima i šansama za sve.

Tu hajku na Srbe sada vode opet isti oni koji su do tridesetoga avgusta otvoreno propagirali da Srbe i SPC treba traktorima poslati što dalje od granica Crne Gore, potpomognuti antisrpskim medijskim platformama,  ali oni sada nisu direktni egzekutori već to rade preletači iz bivšeg režima, a koji su sada postali bitni i u aktuelnoj vlasti.

Dvanaest godina je u Gusinju stajao spomenik saradniku fašista u Drugom svetskom ratu,

(Isufu Kameru Čelaju), odgovornom za zločine nad pravoslavnim stanovništvom, a spomenik četničkom komandantu Pavlu Đurišiću je podigao Crnu Goru na noge i nije mogao opstati ni 24 časa.

Dok časni domaćin Vukašin Dobrašinović čami u zatvoru, oni koji su postavili spomen obeležje Jusufu Čeliću se danas nalaze u Vladi, po ministarstavima i u opštinskim vlastima.

No ni tu nije kraj pa licimerni liideri Evropskog saveza

, Ivan Vujović i Vatroslav Belan pozvaju vrhovnog državnog tužioca Milorada Markovića i vršioca dužnosti direktora Uprave policije Lazara Šćepanovića da oduzmu spomenik četničkom komandantu Pavlu Đurišiću i tako odbrane ustavno-pravni poredak Crne Gore.

Glas podižu isti oni koji su, i pored rešenja Ministarstva kulture o uklanjanju spomen ploče Jusufu Čeliću, oćutali isto i potom mu se  dvanaest godina redovno poklanjali.

Uznemirili su se predssdnik Vlade, Države, opštine Berane, MUP, Tužilaštvo, policija… Svi su se uplašilii spomenika vojvodi Pavlu, treba samo zamisliti kako bi se osećali da je živ.

Naravno da se u njima nije probudio strah već ,,građanistički“ duh, zarobljenost

kojega nisu u stanju da se oslobode, jer njihovo poimanje istorije se uglavnom zasniva na udžbenicima istorije iz vremena Josipa Broza i Mila Đukanovića,  za njih su heroji rata Tihi, Prle i ostali junaci partizanskih domaćih filmova.

Oglasio se i nacionalni Savet Albanaca, koji smatra neprihvatljivim i uvredljivim činom, da se odmah nakon skidanja spomen-obeležja Pavlu Đurišiću, reaguje na spomen obeležje Isufa Čeljaja, jer ga na taj način  stavljaju u istu ravan sa Pavlom Đurišićem.

To da ih ne treba stavljati u istu ravan su u pravu, a za one koji nedovoljno poznaju, ili ne žele da priznaju istorijske fakte, neka odgledaju emisiju ,,Živa istina“ Darka Šukovića iz 2015. godine u kojoj je gostovao Jelko Kacin.

Posle te emisije Darko Šuković je završio na infuzijama jer ga je Jelko Kacin šokirao odgovorom na njegovo pitanje šta misli o pravnoj rehabitalizaciji četničkog pokreta u Srbiji.

Tada je

odgovorio ostrašćenom novinaru Šukoviću  da se četnički pokret ne može upoređivati sa ustaškim, balističkim i sličnima, jer je četnički pokret bio pokret otpora okupatoru i da je to bila Kraljeva vojska u okupiranoj Jugoslaviji.

Poručio je da se ne može praviti paralela između četnika i ustaša i da o tome ipak teba da govore nezavisni istoričari, a ne ostrašćeni političari i nacionalisti.

Ponašanje vlasti oko podizanja spomenika Pavlu Đurišiću je pokazalo da se crnogorsko društvo još nije istrglo iz kandži komunizma, da su samo komuniste zamenili građanisti, a da se prema njihovim precima poštenije i pravednije odnosi Jelko Kacin nego oni, potomci svojih slavnih i hrabrih predaka.