Vladu koja je juče pala, premijer Fransoa Bajru, blizak saveznik predsednika Emanuela Makrona.

To je bila centristička vlada koju su činili Makronov pokret "Renesans", stranka MoDem,kojoj pripada Bajru i još nekoliko manjih centrističkih i liberalnih partnera.

Bajruov budžet, koji je predvideo stroge mere štednje, uključujući ukidanje praznika i velika smanjenja potrošnje naišao na otpor sa svih strana.

Leve partije tvrdile su da bi takva politika pogodila obične građane, dok je desnica smatrala da vlada nema snagu ni legitimitet da sprovede reforme.

Rezultat je da Bajru nije politički preživeo glasanje o poverenju, a zemlja ostaje bez stabilne vlade u trenutku kada se suočava sa ogromnim ekonomskim problemima: dug je prešao 113 odsto BDP-a, a deficit je daleko iznad evropskih granica.

U takvoj atmosferi predsednik Emanuel Makron jedini ima ustavno ovlašćenje da imenuje novog premijera i pokuša da izvuče zemlju iz ćorsokaka.

Mogući put sa socijalistima

Jedna od realnih opcija jeste da Makron pruži ruku socijalistima i imenuje Olivijea Fora za novog premijera. To ne bi bila laka odluka, jer bi značila saradnju sa partijom koja mu je politički konkurent, ali bi mogla da obezbedi širu podršku u parlamentu i smiri napetosti.

Politički savez centrista i socijalista, logičniji je od saradnje sa desnim opcijama koje sve više zaoštravaju svoje stavove koji se često podudaraju sa ekstremizmom, naročito kada je u pitanju politika prema migrantima. 

Zato socijalisti ostaju kao jedina realna opcija za savez sa Makronovim centristima. 

Krajnja desnica hoće izbore

Druga mogućnost, na šta krajnja desnica najviše računa, je raspisivanje novih izbora.

Ove političke stranke već godinama grade svoju popularnost na podsticanju straha i netrpeljivosti prema migrantima i različitostima u francuskom društvu.

Njihova kampanja zasniva se na poruci da je Francuska "ugrožena iznutra", a taj narativ dobro prolazi kod dela birača zabrinutih za ekonomske i socijalne prilike.

Umesto konkretnih rešenja za dug, deficit i reforme, desnica igra na kartu straha, pretvarajući nesigurnost građana u politički kapital.

Kada se sve uzme u obzir, jedno je sigurno, Francuska će morati da izabere između umerene politike i one koja naginje ka radikalnim ili ekstremnim merama. 

Zato će Makron u narednim danima morati da donese odluke koje prevazilaze partijske interese.

Ako uspe da okupi oko sebe umerene snage i izgradi vladu konsenzusa, Francuska može izbeći najgori scenario, a to je da na vlast dođu opcije koje podstiču podele u društvu. 

BONUS VIDEO