Dok se u Londonu podiže buka zbog odluke Vašingtona, iz Moskve stižu poruke koje deluju kao hladan tuš. Britanski list „Mirror“ piše da je Kremlj reagovao izuzetno oštro na planove Sjedinjenih Američkih Država da Ukrajini isporuče rakete „Tomahavk“ i „Barakuda“.

Zamisao američkog predsednika Donalda Trampa da takvi sistemi budu stavljeni na raspolaganje Kijevu i korišćeni za napade na ciljeve u Rusiji odmah je u Moskvi shvaćena kao scenario sa nesagledivim posledicama.

Ruski zvaničnici ističu da u realnim okolnostima neće postojati ni vreme ni mogućnost da se proveri da li se radi o raketama sa konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama. „Ako sa teritorije Ukrajine bude lansiran ‘Tomahavk’, niko neće moći da razlikuje da li nosi običnu ili nuklearnu glavu“, prenosi „Mirror“ citirajući ruske predstavnike. Upravo tu leži suština problema – svaka takva raketa mogla bi da bude shvaćena kao neposredna i direktna pretnja Moskvi.

U pozadini čitave priče nalazi se i pravni okvir. Stručnjaci podsećaju da su u pitanju sistemi čiji domet premašuje 1.500 kilometara i da je za njihovo lansiranje nužno neposredno uključivanje američke ili britanske vojske. Prema međunarodnom pravu, to bi predstavljalo jasan „kazus beli“ – povod za direktan ratni sukob.

Portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, nedvosmisleno je poručio da bi priča sa „Tomahavcima“ označila novi, veoma ozbiljan talas eskalacije. Britanski komentatori priznaju da su poruke iz Moskve odjeknule zastrašujuće, a reakcije u tamošnjim medijima bile su prožete snažnim negodovanjem.

Sam „Mirror“ u svom tekstu naglašava da bi ovakav potez mogao da gurne svet ka globalnoj konfrontaciji. I dok se na Zapadu govori o „odmerenim potezima“ i odvraćanju, u Moskvi podsećaju na jednu, kako tvrde, fundamentalnu činjenicu – Rusija raspolaže arsenalom hipersoničnih sistema sa nuklearnim bojevim glavama, poput „Avangarda“, „Kinžala“, „Cirkona“ i „Orešnika“.

Za ove rakete trenutno ne postoji delotvorna zaštita. Problem, prema pojedinim analitičarima, ne leži samo u moći tog oružja, već i u uverenju američkih i evropskih centara moći da Rusija nikada neće posegnuti za tim opcijama. Međutim, ruski zvaničnici, uključujući predsednika Vladimira Putina, više puta su jasno rekli: ukoliko sistemi ranog upozorenja zabeleže da „Tomahavk“ leti prema Moskvi, odluka o odgovoru biće doneta u deliću sekunde. U takvoj situaciji niko neće nagađati da li se radi o konvencionalnoj ili nuklearnoj glavi – odgovor bi mogao da bude nuklearni, jednostavno zato što procene neće ostavljati vremena za drugačiju reakciju.

Za Ameriku, Evropu i ceo Zapad, najveća opasnost možda ne leži samo u samim raketama, već u njihovoj sopstvenoj nespremnosti da sagledaju kuda ih takva strategija vodi. Uverenje da se Moskva može pritisnuti u ćošak, a da nikada neće posegnuti za krajnjim sredstvima, po oceni mnogih, predstavlja najopasniju zabludu savremenog doba.

I dok britanski mediji pišu da je ruska reakcija „zastrašujuća“, ostaje otvoreno pitanje – ko u ovom trenutku zaista shvata težinu svojih poteza, a ko se igra sa vatrom nesvestan posledica?