Nepravilnosti u konstrukciji eksperimentalne

Istraga je pokazala da je "neispravan inženjering" doveo do izrade trupa od karbonskih kompozitnih vlakana koji nije zadovoljavao potrebne standarde čvrstoće i izdržljivosti.

NTSB takođe ističe da kompanija OceanGate, koja je upravljala podmornicom, nije sprovela adekvatna testiranja niti je imala potpune podatke o otpornosti vozila.

U izveštaju se dodaje da bi Titan verovatno bio pronađen ranije da su primenjene standardne procedure u vanrednim situacijama, iako bi, prema procenama, ishod nesreće bio isti.

Slične zaključke ranije je iznela i američka Obalska straža, označivši tragediju kao sprečivu i upozorivši na ozbiljne propuste u bezbednosnim procedurama kompanije OceanGate.

Nakon nesreće, rad kompanije je obustavljen, a smrt njenog direktora Stoktona Raša dovela je do brojnih tužbi i poziva na strožu regulaciju privatnih ekspedicija u dubokom moru.

NTSB sada preporučuje formiranje stručnog panela za bezbednost podmornica i drugih aparata pod pritiskom, kao i uvođenje jasnih propisa koji bi obavezivali privatne operatere.

Tragedija Titana, čija je misija počela 18. juna 2023. godine i završila se implozijom dva sata nakon zarona, ostala je simbol upozorenja na rizike neproverenih tehnoloških eksperimenata.

Pored Stoktona Raša, poginuli su i francuski podvodni istraživač Pol-Anri Nargeole, poznat kao "gospodin Titanik", britanski avanturista Hejmiš Harding, te pakistanski biznismen Šazada Davud i njegov sin Sulejman Davud.

(24sedam.rs)

BONUS VIDEO