Sabor je usvojio izmene dva zakona i time otvorio put da od početka 2026. godine oko 17-18.000 osamnaestogodišnjaka godišnje prođe osnovnu dvomesečnu obuku. Vlada HR poručuje da je odluka doneta u svetlu pogoršane bezbednosne slike u Evropi i rata u Ukrajini, uz argument da se „odbrambene sposobnosti zemlje moraju osloniti i na obučenu rezervu“. Ministar odbrane Ivan Anušić naglasio je da je „odbrana zemlje od odlučujućeg značaja kada se suoči s bilo kakvom pretnjom“.

Model je jednostavan: obuka traje dva meseca i odnosi se samo na muškarce. Prigovarači savesti dobiće civilnu alternativu u trajanju od tri do četiri meseca, pre svega u službama koje se mobilišu u prirodnim katastrofama i vanrednim situacijama. Država je predvidela naknadu od 1.100 evra mesečno za one koji služe vojni rok, dok visina naknade za civilnu službu još nije precizirana (pojedini izvori navode oko 250 €). Dodatni podsticaj je i prednost pri zapošljavanju u javnom sektoru za one koji su odslužili vojni rok.

Opozicione leve stranke glasno su ukazale na dve tačke spora. Prva je rodna neravnopravnost, jer program obuke ne obuhvata žene. Druga je razlika u tretmanu između vojnog i civilnog služenja: kandidati za civilnu zaštitu nemaju najavljenu istu naknadu, niti dobijaju prednost pri konkursima u državnoj službi. Vlada, s druge strane, tvrdi da je cilj jasan i pragmatičan — kratka, ali standardizovana obuka koja brzo pravi jezgro obučenih rezervista i podiže ukupnu spremnost sistema.

Za usvajanje mera bilo je potrebno menjati dva zakona: izmene Zakona o odbrani prošle su sa 84 glasa od 151 poslanika, dok je za izmene Zakona o službi u Oružanim snagama glasalo 110 poslanika. Hrvatska je obavezni vojni rok ukinula 2008, oslanjajući se na profesionalni sastav, da bi već 2009. ušla u NATO i 2013. u Evropsku uniju.

Sada, sa 3,8 miliona stanovnika, Zagreb pravi zaokret ka kratkoj obuci generacija koje tek ulaze u punoletstvo, računajući da će kombinacija profesionalne vojske i brže mobilisive rezerve dati veću elastičnost odbrambenom sistemu.

Koliko će novi režim zaista ojačati kapacitete – i da li će se rešiti zamerke o nejednakom tretmanu – pokazaće prva godina primene. Za sada je izvesno da Hrvatska, poput niza evropskih država koje sebe doživljavaju da su u kriznom okruženju, podiže nivo spremnosti i uvodi model koji spaja kraću obuku, novčanu naknadu i mogućnost civilne službe za one koji iz savesti odbijaju vojni rok.

(

BONUS VIDEO