Senat SAD juče je ponovo, po trinaesti put, odbio privremeni budžet koji je usvojio Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca, pri čemu je protiv predloga glasalo 54 senatora, a 45 za, dok je potrebno najmanje 60 glasova da bi predlog bio usvojen, preneo je Si-En-En.

„Nacionalna administracija za nuklearnu bezbednost (NNSA), koja proizvodi nuklearno oružje i štiti postojeće zalihe, zatražila je od Bele kuće da uzme novac od prethodno usvojenih računa o potrošnji kako bi agencija nastavila da radi tokom blokade rada vlade, ali zahtev nije ispunjen. Juče je NNSA saopštila da je morala da otpusti većinu svog stalno zaposlenog osoblja, oko 1.400 ljudi, angažovanih na nadgledanju razvoja oružja i aktivnosti protiv nuklearnog neširenja“, navodi se u TV prilogu.

Komplikovan proces

Zvaničnici NNSA strahuju da bi takva situacija mogla značajno da potkopa proizvodnju nuklearnog oružja u SAD. Čak i kratka pauza u proizvodnji mogla bi dovesti do dugih kašnjenja, jer je bezbedno zaustavljanje rada na nuklearnim materijalima komplikovan proces koji traje nedeljama a ponovno puštanje u rad bi trajalo mesecima.

„Ovo se sve događa usred zabrinutosti javnosti u vezi sa iscrpljivanjem američkog arsenala konvencionalnog naoružanja. Predsednik Tramp je ranije nekoliko puta ponovio da je administracija njegovog prethodnika Džoa Bajdena ispraznila skladišta oružja dajući oružje Ukrajini za rat s Rusijom“, podseća Si-En-En.

Ili otkaz ili rad za džabe

U slučaju potpunog ili delimičnog obustavljanja rada vlade stotine hiljada federalnih službenika mogu biti otpušteni ili primorani da rade bez plate. Približno 750.000 federalnih službenika bi moglo da se suoči sa ovim izborom između dva zla, piše „Vašington post“.

„Operacije koje su neophodne, socijalno i zdravstveno osiguranje, vojne dužnosti, sprovođenje imigracionih zakona i kontrola vazdušnog saobraćaja će se nastaviti, ali druge usluge bi mogle da budu poremećene ili odložene. Uticaj obustave rada može biti dalekosežan i potencijalno dugotrajan. Iako šira ekonomija možda neće odmah osetiti posledice, analitičari upozoravaju da bi produžena obustava rada mogla usporiti rast, poremetiti tržišta i narušiti poverenje javnosti“, piše list, i naglašava:

„Poslednja obustava rada, koja je trajala pet nedelja, najduže u istoriji SAD, smanjila je proizvodnju za 11 milijardi dolara, uključujući tri milijarde koje američka ekonomija nikada nije povratila“.